КАКО ЋЕ СРБИ СЛАВИТИ СЛАВУ У ДОБА КОРОНЕ? Отац Григорије одговара на питање које мучи све нас
Суштина обележавања крсне славе није у томе да угостимо што више људи
Прослављање треба да буде прилагођено условима и мудро, али свакако с онима који су наши ближњи и сведоци нашег постојања, каже вождовачки свештеник Глигорије Марковић.
Факултет друштвених наука добио седам акредитација
СКУПО ИХ КОШТАО ПРЕЛАЗ ГРАНИЦЕ: Зашто Срби иду у Босну и враћају се у истом дану?
– Они који су славу прослављали у ресторанима, уз музику и разбибригу чула, могу да искористе да је сада прославе како и треба, у своме дому, с најближима и без галаме.
Ближи се период у години који популарно зовемо сезона слава, време за породицу и пријатеље, за молитву и сећање на претке, прилика да угостимо и будемо гошћени.
Од оних који славску свећу пред иконом истог светитеља пале генерацијама уназад до оних који праве гламурозне гозбе, нешто између свадбе и покушаја холивудске журке где баш и нема места за породичне иконе, сви су део "корона стварности" и требало би да томе прилагоде и своје славље.
Домаћи епидемиолози већ су упозорили да треба избегавати велика кућна славља, као и сва већа окупљања у затвореном простору. Суштина обележавања крсне славе, уосталом, и није у томе да угостимо што више људи.
Баш због тога, презвитер Глигорије Марковић, свештеник у вождовачкој Цркви Светог цара Константина и царице Јелене, каже да корона није изменила ниједан суштински елемент прослављања крсног имена, али да свакако треба бити опрезан и свестан стварности у којој тренутно живимо.
Вера је темељ на коме можемо себе да чврсто изградимо да нас ништа од онога што се догађа око нас не поремети у сопственом доживљају и виђењу и пуноћи живота који је у нама самима, напомиње наш саговорник.
– У временима изазова и несигурности у којима чак не можемо да препознамо све сопствене страхове, да ли су заиста наши или су негде споља уметнути у нас, а свакако је то ово време, вера је пресудна за стабилно и добро и ментално и духовно стање. Слава, као прослављање заштите божје кроз његове свете, управо је потврда да нас у свему што се догађа око нас Бог не напушта и да брине о нама. Ова вера није просто догађај срца и појединца већ читавих поколења која су претходила и свих који су око нас самих, и треба да буде прослављена како је и предата и примљена, са славским колачем, свећом и житом и молитвом читаве цркве. Прилагођено условима и мудро, да, али свакако с онима који су наши ближњи и сведоци нашег постојања. Желим да кажем, све што се уобичајено ради за славу, само, организованије, са заштитом и уз мере предострожности да смо учинили све да се заштитимо и с великом вером у љубав божју – каже отац Глигорије Марковић.
Како напомиње, потребна је боља организација доласка гостију и мало више труда и додаје да они који су до сада прослављали славу достојно и у прослављању Бога и светих неће осетити разлику.
– Они који су славу прослављали у ресторанима, уз музику и разбибригу чула, могу да искористе да је сада прославе како треба, у своме дому, с најближима и без галаме – истиче отац Глигорије Марковић.
Објашњавајући да пандемија вируса корона не мења ниједан важан елемент прослављања крсног имена, вождовачки свештеник додаје да, међутим, она мења сопствени доживљај у којем, како додаје, наједном ништа није важно.
– Живот је увек живот и у највећим несрећама је и даље то. А ово је само појачана пажња која мења поглед на ближњег, да је он опасност за мене и друге. То мора да се избегне тиме што ћемо учинити све да уз личну свест о постојању заразе онај други и даље остане наш ближњи који нам је потребан – каже презвитер Глигорије Марковић.
Уочи слава неретко се и у црквама створи велика гужва, нарочито о Светом Николи, када се пред храмовима готово у редовима чека да би се пресекао славски колач. Да ли се, стога, и у црквама размишља како да се избегну непотребне гужве?
– Ствар је добре организације и труда и свести свих учесника о оном другом да ли ће бити гужви или не. Проветрена црква, тамјан који је и сам дезинфекција по себи, организован распоред долазака и краће задржавање, наша сопствена свест о зарази која је присутна и хигијена по повратку из цркве део су логике приступања сечењу колача у цркви – напомиње презвитер Глигорије Марковић.
