КАКО ЋЕМО СЕ ПРИВИЋИ НА КРАЈ ПАНДЕМИЈЕ: Тренутно водимо потпуно другачији начин живота, а како то утиче на психу?
Сви смо имали прилику да се уверимо како наши унутрашњи механизми раде за нас и како нам помажу
Све што се дешава око нас и у нама има утицај на нашу психу, а самим тим и на наш живот.
Већ скоро годину дана живимо с новим вирусом, са страхом да ли ћемо се разболети, питамо се како ће болест тећи, да ли ћемо некога заразити, суочавамо се с неизвесношћу, опрезношћу, ограничењима...
Није ни кратак период, а није ни лака ситуација у којој се цела планета нашла. Међутим, ми смо "пројектовани" и "опремљени" да се адаптирамо на кризне ситуације, теши нас др Ивана Сташевић Карличић, директорка Клинике за психијатријске болести "Др Лаза Лазаревић".
САВА ВИСОКА КАО У ПРОЛЕЋЕ: Расте водостај река у Србији, да ли има разлога за панику?
ПРОГНОЗИРАНЕ НАРОЧИТО ОПАСНЕ ВРЕМЕНСКЕ ПОЈАВЕ: У Србији сутра јак мраз, на снази и црвени метео аларм (ФОТО)
ОТКРИВЕНИ ДЕТАЉИ ДЕЈАНОВОГ НЕСТАНКА: Оставио ауто, испустио воду из бојлера, а онда му се губи сваки траг
Шта нас чека након имунизације, да ли смо спремни да кренемо даље, какве ће бити економске прилике, питања су која се намећу сваком појединцу.
Битка против вируса корона и даље траје, а како очекујемо, масовна вакцинација ће нам помоћи да се у наредним месецима колико-толико вратимо нормалним животним токовима.
- Нажалост, још увек не знамо када и како ће се одвијати постепидемијски период. У нашој земљи вакцинација је у току, а доступност вакцина доноси унутрашњи мир, нуди идеју да је крај ближи но што се до јуче чинило. Нарочито је важан осећај сигурности са сазнањем да живимо у земљи која у тешким ситуацијама има решење. Видимо да је тешко у свим земљама, а пандемија је нешто сто се тиче свих нас. Сигурно је да се морамо наоружати стрпљењем, опрезношћу, солидарношћу и емпатијом, уз сазнање да је криза развојна шанса и за личност и за друштво у целини - каже др Сташевић-Карличић.
Како даље објашњава, сви смо имали прилику да се уверимо како наши унутрашњи механизми раде за нас и како нам помажу да се носимо с кризном и стресном ситуацијом.
Наравно, неки међу нама су у томе били успешнији, а неки су теже поднели околности, и то је не само очекивано, већ и сасвим нормално.
Заустављање пандемије немогуће без помоћи мање развијенима
Свакако не треба заборавити да су многе епидемије кроз историју имале девастирајући ефекат на привреду, али сада већ можемо рећи да се већина апокалиптичних сценарија није догодила.
- Оно што карактерише ову епидемију од самог почетка је немогућност поузданог предвиђања њеног трајања. Све пројекције за опоравак од кризе предвиђају одређене временске оквире који су доминантно повезани с ризицима који нису економске, већ епидемиолошке природе. Врсте ризика за које немамо претходно искуство су врло незахвалне за процену, а то је управо оно што се десило с епидемијом вируса корона. Оно што свакако треба нагласити је да заустављање пандемије неће бити могуће ако се не помогне мање развијеним земљама, а у овом тренутку тај део проблема није у фокусу јер се развијене земље суочавају с великим проблемима да подмире своје потребе за вакцинама - закључује професор Стојановић.
- Свакако да је ова ситуација изменила начин уобичајеног функционисања сваког од нас и захтевала је флексибилност, већу толеранцију стреса, адаптацију, али, с друге стране, дала је и шансу да преиспитамо наше приоритете, однос према себи, ближњима, животу генерално, да направимо разлику шта нам је заиста неопходно да бисмо били срећни, а шта намеће савремени живот потрошачког друштва. Унела је перспективу општег добра и вишег циља - каже др Сташевић-Карличић.
Др Николас Кристакис, научник са Јејла, недавно је изразио мишљење да ће пандемија вируса корона бити завршена тек 2024. године, када ће почети такозвани постпандемијски период, који ће бити врло налик "лудим двадесетим" 20. века.
Како је даље рекао, пандемије се обично одвијају у три фазе, па се може говорити о непосредној фази која ће трајати до краја 2021. године, потом следи средња фаза која ће трајати до 2023. и онда постпандемијска фаза која почиње 2024. године.
- У првој фази, у којој смо сада, вирус се шири све док довољно људи не буде заражено и не постигнемо колективни имунитет. Свет је промењен, маске су обавезне, физичка дистанца, мења се начин на који радимо, многи остају код куће, окрећу се вери... - прича Кристакис, и наставља:
- У другој, средњој фази ћемо осећати психолошке, друштвене и економске последице вируса корона. Милионима ће бити потребна медицинска нега, промениће се начин на који радимо, путујемо, пандемија убрзава и трендове у здравственој нези. Сада када смо видели значај науке, можда ћемо све то применити и на борбу против климатских промена. Могуће је да ће заоставштина пандемије бити више поштовања и уважавања науке.
Проф. др Драган Стојановић, доктор економских наука, објашњава да нас у наредним годинама очекује постепени излазак из кризе чија ће динамика бити повезана с тим колико ћемо се брзо изборити с епидемијом. Значајан фактор ће, према његовим речима, бити и то колико смо у време кризе били успешни у очувању људских и материјалних ресурса.
- Као подстицај привредном развоју након епидемије, треба већ сада подстаћи писање и обезбедити средства за пројекте који доприносе стварању нових радних места и иновативних решења. Ово се посебно односи на пројекте који ће помоћи опоравак привредних грана које су биле највише угрожене епидемијом. Занимљива је процена др Николаса Кристакиса с Унивезитета Јејл да ће након епидемије уследити период велике потрошње и да ће људи желети да надокнаде све оно што су пропустили. Имајући то у виду као сасвим реалну могућност, треба се припремати већ сада како бисмо то искористили - каже професор Стојановић.
Како даље појашњава, ми смо се као друштво прилично прилагодили новонасталој ситуацији и научили да функционишемо с мерама које имају за циљ да смање ризике од преноса вируса, што је позитивно утицало и на привредне активности у оном делу колико је то било могуће.
- Приметно је повећано коришћење дигиталних технологија у различитим областима. Епидемија је поспешила њихову употребу и креирање нових иновативних решења, што је глобални тренд који је приметан и код нас. Одређени отпор који је раније постојао је под притиском нових околности у знатној мери потиснут. Пакети помоћи које је обезбедила Влада су свакако помогли привреди и показана је толико неопходна солидарност. Перцепција да ће држава помоћи угроженима је задржана и врло је значајна за успешно превладавање последица епидемије. Оно што такође охрабрује је добра почетна динамика вакцинације која је донела извесну дозу оптимизма да полако идемо ка крају - каже професор Стојановић.
Овакве несреће имају веће последице на ментално здравље људи него на физичко и трају много дуже
Стивен Тејлор, аутор књиге "Психологија пандемије" и професор психијатрије, тврди да се "за несрећну мањину, можда 10 до 15 одсто људи, живот неће вратити у нормалу", и то због утицаја пандемије на ментално здравље, пише BBC. Група водећих британских стручњака недавно је у часопису "Бритиш медикал џорнал" изнела упозорење да ће "удар пандемије на ментално здравље вероватно трајати много дуже него њен удар на физичко здравље".
Међу разлоге због којих су психолози забринути када је реч о потенцијалним дуготрајним последицама ковида 19 спадају лекције из претходних пандемија и националних криза.
Глобална епидемија САРС-а из 2003. доводи се у везу са порастом броја самоубистава за 30 одсто међу популацијом старијом од 65 година. Стратегије попут карантина, које су неопходне како би се максимално умањило ширење вируса, могу извршити негативни психолошки утицај те, рецимо, узроковати симптоме посттрауматског стреса, депресију и несаницу.
Губитак посла и финансијске тешкоће током глобалне економске кризе повезују се са дуготрајним пропадањем менталног здравља.
- Гледано кроз историју, негативне последице несрећа по ментално здравље утичу на више људи, и трају много дуже него последице по физичко здравље - објашњава Џошуа Ч. Морганстин, заменик директора Центра за проучавање трауматског стреса у Мериленду, у САД.
- Ако историја може било шта да предвиди, онда морамо да очекујемо велики талас потреба везаних за ментално здравље, који ће се задржати дуго по окончању ширења инфекције - навео је он.