Шта је најбоље урадити када дете "гори", а шта су најчешће грешке које родитељи праве!

Повишена температура код деце је неминовна ситуација у којој ће се пре или касније наћи сваки родитељ, а тада је важно не паничити и применити савете лекара, те одбацити народске лекове и методе које нису медицински оправдане.

По речима педијатра, проф. др Дејана Шкорића, прво правило је расхлађивање детета. Потребно је да се дете открије и није исправно уврежено мишљење да ће се дете прехладити или додатно разболети уколико није покривено. Када постоји повишена температура, облачи се лаганија одећа, а код температура преко 39 Цо одећа се скида.

Када су у питању температуре које прелазе 39.5 Цо, поред потраге за адекватним леком дете треба и туширати млаком водом. Вода никако не треба да буде хладна, а уколико дете не жели да се тушира може се и напунити кадица млаком водом. Други начин обарања високе температура је орошавање детета, односно квашење водом пелене, крпе или пешкира и брисање чела, врата, тела, руку и ногу детета. Дете након овога не треба сушити, већ га треба оставити да се само осуши, чиме ће се температура додатно снизити.

Масажа коже алкохолом је стара метода, која се више не препоручује из више разлога. Први је потенцијална иритација коже, а други су испарења од алкохола која могу токсично деловати на дете.

Правилно расхлађивање детета је неопходно, ефикасно, али краткотрајно. Зато је неопходно применити лекове за снижавање температуре.
Аспирин се НИКАДА не даје деци. Салицилати код деце могу довести до тешких компликација, нарочито када дете има инфекције узроковане одређеним типовима вируса, тако да се деценијама не користе за снижавање повишене телесне температуре. Ове компликације су веома ретке, али изузетно опасне.

Најчешће се дају лекови типа парацетамол или ибупрофен. Односно, у народу су познатији фабрички називи ових лекова, за парацетамол (Фебрицет, Парацет), односно за ибупрофен (Бруфен). Парацетамол и ибупрофен су веома ефикасни за снижавање температуре, али свако дете различито реагује. То значи да ако дете реагује слабије на један лек, на други лек може да реагује боље. Важно је знати и да се ова два лека не дају истовремено, већ се даје или један или други, а комбинација ових лекова се даје по схеми коју препише лекар.

Антипиретици се најчешће дају као сирупи – орално, или као чепићи – ректално. Природније је да се лек да кашичицом, али ако дете повраћа или одбија лек на уста, могу се применити чепићи (супозиторије). Чепиће не треба давати када дете има дијареју. Веома је битно да се напомене да дете треба адекватно појити, односно најбоље је деци давати да пију растворе за оралну рехидрацију, а течност која се уноси не треба да буде ледена, али треба да буде благо расхлађена.

Такође, треба избегавати вруће напитке и чајеве који додатно могу да подигну температуру код детета, а уколико родитељи сами не спусте температуру или она траје дуже од 72 сата, потребно је обратити се лекару.

Важно је знати да се код лекара иде одмах, без чекања, када се код детета појаве фебрилне конвулзије, односно фрас. Дете је без свести, обично укоченог (фиксираног) погледа, згрчено је, или се наизменично тресе и опушта, а неретко се може видети и пена на устима. Тада треба што пре одвести дете лекару, или позвати хитну помоћ. Дете транспортовати на страни, НЕ ТРЕБА извлачити језик, а потребно је знати да фрас код огромне већине деце НЕ ОСТАВЉА последице, ако не траје дуже од 20 минута. Фрас је стање које у највећем броју случајева не узрокује оштећење мозга и не оставља негативне последице на интелектуални развој детета.