КАКО ЈЕ ПРАВОСЛАВНА НОВА ГОДИНА ПОСТАЛА "СРПСКА"? Сутра је дочекујемо, а једно обавезно морате имати на трпези
Овај празник који полако поново пада у заборав представља важан део нашег националног идентитета
Иако Нову годину по јулијанском календару дочекују и други православци, у Србији она има дубље значење, јер је симбол очувања српског националног идентитета.
ВАКЦИНАЦИЈА У СРБИЈИ - Како, када и где? Представљени одговори на многа питања која занимају све грађане
ПРЕСЕК СТАЊА У МАЧВАНСКОМ ОКРУГУ: Заражено још 157 људи, највише новоинфицираних у Шапцу
ИВИЦА ДАЧИЋ ДОБИО УЛИЦУ У БЕОГРАДУ? Новинарка РТС-а шокирала гледаоце! (ВИДЕО)
Назив "српска" је добила након календарске реформе у новоствореној Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. 10. јануара 1919. године је ступио на снагу Закон о изједначавању старог и новог календара, чиме је за грађане свих вероисповести уведен "нови", грегоријански календар. Тиме је у целој земљи 15. јануара престао да важи "стари" календар, па је тако након 14. дошао 28. јануар.
Српска православна црква је 1923. покушала да усклади календар са католичком. Тачније захтев је стигао из Загреба, због незадовољства штетом коју привреди наноси слављење верских празника по два календара. Хрвати су хтели да се Божић и Ускрс ускладе, да се свуда славе истог датума и да буду викендом, како не би долазило до економских губитака радним данима.
То је јако изнервирало Србе, који почињу да Православну Нову годину славе јавно, крстивши је "српском", иако она није била државни празник. Био је то последњи покушај усклађивања календара у свим Југославијама. Иако је 1923. Милутин Миланковић представио свету свој календар, најтачнији у историји после персијског, СПЦ није следила пример многих других православних цркава и није га усвојила. Тачније, он је усвојен на архијерејском сабору у Сремским Карловцима, али је његова употреба одложена за време "када га и све остале цркве прихвате".
Прву јавну прославу православне Нове године организовала је београдска Касина, а у наредним годинама су се придружиле и друге кафане, домови и установе. Тако је било све до 1945, када су нове комунистичке власти строго забраниле обележавање српске Нове године. Све кафане су 13. јануара морале бити затворене најкасније до 22 часа, али се ипак славило кришом, по кућама, уз огроман ризик од затвора, као и губљење угледа и положаја у друштву. Тако је ова Нова година остала "опозициона" и у другој Југославији, а поново ће масовно почети да се слави тек 90-их година, често и на градским трговима.
Овај црквено – народни празник се обележава, како је још Свети Сава записао "у храму по канону, у порти по народу". Њиме се завршава празновање Божића, а црква тог дана обележава чак 3 празника: Мали Божић, Обрезање Христово и Светог Василија. Пошто су, по народном веровању, од Божића до Богојављења такозвани некрштени дани, у којима Исус Христ није био крштен, све до 19. јануара се треба поздрављати са Мир Божији. Тако ћемо се заштити од демона који се појављују ноћу, а у Војводини се у ту сврху 14. јануара на раскрсницама пали ватра, као симбол светлости, топлоте и очишћења. Верује се да ће, ако на овај дан пада снег, година бити родна.
ВАСИЛИЦА
Василица је обредни колач који се спрема за српску Нову годину (или Мали Божић). Осим назива василица овај обредни колач у неким крајевима Србије називају још и васуљица, масленица, папуљица, груваница, бараница, папреница итд.
Василице могу бити и слане и слатке, а једу се топле. Праве се од киселог или лиснатог теста и најчешће преливају медом. Такође, у неким крајевима се на Мали Божић служи проја-василица, украшена на посебан начин. Домаћице припремају шупље гранчице зове, везане у снопић, којима ваде кружиће проје који се касније дају стоци, како би била напредна и здрава током целе године. Василице се иначе украшавају крстом исписаним боцкањем горњег дела василице дреновим гранчицама или гранчицама зове, које се обично везују по три у снопић црвеним концем, што симболизује Свето Тројство.
Овај тип обредног колача садржи многе симболе домаћинства: зрна разних житарица, тикве, дулека, пасуља, делиће разних сувих воћних плодова и знамења здравља (комадић дреновине) итд. У василицу се ставља и новчић, који представја материјално богатство и срећу, исто као у чесници. Василица се, у зависности од краја, прави на различите начине. Многе домаћице је праве као Божићну чесницу – према старом рецепту за домаћи хлеб.
