КАКО ПАНДЕМИЈА УТИЧЕ НА ДЕЦУ: Психијатар открива колико су најмлађи погођени у доба короне и могу ли да се прилагоде
Све се ускомешало и међуљудски односи су доста нарушени
Пандемијом су највише погођена деца, односно млади - деца јер свет доживљавају врло дубоко, без обзира што о томе не морају да причају, млади јер су променили начин живота, а за то нису спремни, оцењује психолошке реакције на све оно што је корона унела у наше животе, психијатар Тија Деспотовић Короном.
НЕЗАПАМЋЕНА ГУЖВА ИСПРЕД ИНФЕКТИВНЕ КЛИНИКЕ У БЕОГРАДУ: Не назире се крај реда, чекају сатима на преглед (ВИДЕО)
СИТУАЦИЈА У СРБИЈИ ЈЕ АЛАРМАНТНА! Чак 19 градова на ЦРНОЈ ЛИСТИ са највише заражених, Београд и даље епицентар
ПАНИКА НА ЈУГУ СРБИЈЕ: Сви капацитети у болници су попуњени
Променама које је пандемија она унела у све сфере живота погођени су сви, каже Деспотовићева, али истиче ове две групе као специфичне, јер се деца како каже, најлакше и прилагођавају новонасталој ситуацији - угледају се на родитеље, учитеље, а млади јер не могу да увиде да је начин на који се сада води живот битан.
Њима је најбитније да буду са својим друштвом, па дошло је и до појаве међугенерацијског сукоба који се решава на овај или онај начин.
- Све се ускомешало и међуљудски односи су доста нарушени - наводи она и објашњава да је страх основна реакција која се развила у пандемији и да је сада страх присутан у већој мери него на почетку пандемије, јер како каже, људи су сада далеко упознатији са овом болешћу и њеним последицама.
Скреће пажњу да су код људи реакције због ове ситуације доста бурне -показују љутњу, свађу, агресивност што је, каже, највише повезано са осећањима страха и кривице коју није лако препознати ни код себе, а камоли је изразити на начин који је прихватљив, а не оптуживачки.
- Треба да мислимо и бринемо о пандемији, то је природно, али брига није увек корисна, као што бринемо и за све друге аспекте живота. Важно је разумети да страх не мора да буде толико штетан, али ако нисмо у конакту са њим он може да нас потпуно преплави и усмери наше понашање - истиче Деспотовићева.
Како је рекла, постоје екстреми који су цео спољашњи свет доживели као једну велику опасност и не излазе из својих домова, што им отежава живот и што није добро ни за њих ни за околину, док постоје и они који немају идеју да се треба чувати и водити рачуна.
- Човек може да се прилагоди на нову ситуацију, али само ако мисли о њој и налази права решења за себе и људе око себе - истиче Деспотовићева.
Нема апсолутне сигурности, али има помоћи
Деспотовићева истиче да у потпуности не можемо да заштитимо ни себе ни друге, али да постоји начин на који можемо да се понашамо, а који ће нам помоћи, а то је да се заштитимо од болести - ношењем маски, смањењем броја контаката...
- Битна је идеја да покажемо способност да можемо и хоћемо да размишљамо једни о другима, као што други мисле о нама - закључује она.
Она оцењује да права решења нису савршена и истиче да је важно да човек има способност да буде у контакту сам са собом, односно да препозна страх, тугу и да може да нађе начин да се избори са тим, да не бежи од тога.
- Лековито је и важи за све генерације - каже.
Како каже, у пракси увиђа, да је код оних људи који имају изражен степен од страха сада појачана анксиозност и депресивност, док има људи које муче и други проблеми због којих се обраћају психијатрима.
