KAKO PANDEMIJA UTIČE NA DECU: Psihijatar otkriva koliko su najmlađi pogođeni u doba korone i mogu li da se prilagode
Sve se uskomešalo i međuljudski odnosi su dosta narušeni
Pandemijom su najviše pogođena deca, odnosno mladi - deca jer svet doživljavaju vrlo duboko, bez obzira što o tome ne moraju da pričaju, mladi jer su promenili način života, a za to nisu spremni, ocenjuje psihološke reakcije na sve ono što je korona unela u naše živote, psihijatar Tija Despotović Koronom.
NEZAPAMĆENA GUŽVA ISPRED INFEKTIVNE KLINIKE U BEOGRADU: Ne nazire se kraj reda, čekaju satima na pregled (VIDEO)
SITUACIJA U SRBIJI JE ALARMANTNA! Čak 19 gradova na CRNOJ LISTI sa najviše zaraženih, Beograd i dalje epicentar
PANIKA NA JUGU SRBIJE: Svi kapaciteti u bolnici su popunjeni
Promenama koje je pandemija ona unela u sve sfere života pogođeni su svi, kaže Despotovićeva, ali ističe ove dve grupe kao specifične, jer se deca kako kaže, najlakše i prilagođavaju novonastaloj situaciji - ugledaju se na roditelje, učitelje, a mladi jer ne mogu da uvide da je način na koji se sada vodi život bitan.
Njima je najbitnije da budu sa svojim društvom, pa došlo je i do pojave međugeneracijskog sukoba koji se rešava na ovaj ili onaj način.
- Sve se uskomešalo i međuljudski odnosi su dosta narušeni - navodi ona i objašnjava da je strah osnovna reakcija koja se razvila u pandemiji i da je sada strah prisutan u većoj meri nego na početku pandemije, jer kako kaže, ljudi su sada daleko upoznatiji sa ovom bolešću i njenim posledicama.
Skreće pažnju da su kod ljudi reakcije zbog ove situacije dosta burne -pokazuju ljutnju, svađu, agresivnost što je, kaže, najviše povezano sa osećanjima straha i krivice koju nije lako prepoznati ni kod sebe, a kamoli je izraziti na način koji je prihvatljiv, a ne optuživački.
- Treba da mislimo i brinemo o pandemiji, to je prirodno, ali briga nije uvek korisna, kao što brinemo i za sve druge aspekte života. Važno je razumeti da strah ne mora da bude toliko štetan, ali ako nismo u konaktu sa njim on može da nas potpuno preplavi i usmeri naše ponašanje - ističe Despotovićeva.
Kako je rekla, postoje ekstremi koji su ceo spoljašnji svet doživeli kao jednu veliku opasnost i ne izlaze iz svojih domova, što im otežava život i što nije dobro ni za njih ni za okolinu, dok postoje i oni koji nemaju ideju da se treba čuvati i voditi računa.
- Čovek može da se prilagodi na novu situaciju, ali samo ako misli o njoj i nalazi prava rešenja za sebe i ljude oko sebe - ističe Despotovićeva.
Nema apsolutne sigurnosti, ali ima pomoći
Despotovićeva ističe da u potpunosti ne možemo da zaštitimo ni sebe ni druge, ali da postoji način na koji možemo da se ponašamo, a koji će nam pomoći, a to je da se zaštitimo od bolesti - nošenjem maski, smanjenjem broja kontakata...
- Bitna je ideja da pokažemo sposobnost da možemo i hoćemo da razmišljamo jedni o drugima, kao što drugi misle o nama - zaključuje ona.
Ona ocenjuje da prava rešenja nisu savršena i ističe da je važno da čovek ima sposobnost da bude u kontaktu sam sa sobom, odnosno da prepozna strah, tugu i da može da nađe način da se izbori sa tim, da ne beži od toga.
- Lekovito je i važi za sve generacije - kaže.
Kako kaže, u praksi uviđa, da je kod onih ljudi koji imaju izražen stepen od straha sada pojačana anksioznost i depresivnost, dok ima ljudi koje muče i drugi problemi zbog kojih se obraćaju psihijatrima.
