Како се заштитити од преваре опасне по здравље: Ово морате да знате пре него што купите пилетину

Зато је важно, пре куповине пилећег меса, наоружати се свим потребним знањем - од тога у каквим условима се пиле излегло, где је одгајано, како је прехрањивано, како складиштено – и тек онда кренути у набавку.

Пилеће месо представља непогрешиви део уравнотежене исхране. Низак садржај незасићених масних киселина, биолошки високо вредне беланчевине, витамини групе Б и здраве, организму нужно потребне, масне киселине изузетно су важне за очување здравља.

Постоји разлика између домаћег и “домаћег” меса

У нашем народу уврежено је мишљење да термин домаће аутоматски подразумева да је месо здравије. То је можда важило некад, када је већина људи узгајала властиту живину или ју је добијала од својих бака и дека са села.

Међутим, данас је јако тешко бити сигуран у то да мали произвођач своје пилиће није вештачки товио у нехуманим условима, уз употребу адитива, хормона раста и антибиотика, и то без поштовања каренце (време које мора да протекне од последње примене оваквих средстава до стављања меса у промет).

Мале нерегистроване произвођаче је јако тешко контролисати и о условима производње, транспорта и складиштења тако припремљеног меса се мало зна. Зато, избегавајте куповину пилетине из “гепека” или са сумњиве тезге, јер се тамо пласира месо коме није могуће утврдити порекло (управо под том паролом “домаће”), а може да представља озбиљан безбедоносни ризик за здравље.

Како се заштитити?

Најсигурнија заштита од штетних последица антиботика и осталих лекова који се могу злоупотребити у узгоју јесте набавка меса из контролисаних и безбедних извора. Куповина од произвођача који има вертикално интегрисан производни процес је увек боља у односу на оне који се баве само парцијалном производњом и који немају пуну контролу током целог животног циклуса животиње.

Неопходно је да сваки производ буде комплетно и исправно декларисан а да га у промет ставља кредибилан и одговоран произвођач. Слеђивост мора бити на првом месту и свако ко учествује у ланцу производње одговорно мора стајати иза свог рада – од набавке сировина, преко производње сточне хране, узгоја и производње крајњег производа.

Уз поштовање свих стандарда узгоја и пуну контролу како озбиљног произвођача тако и државних органа можемо бити сигурни да је месо које једемо здраво и квалитетно.