Kako se zaštititi od prevare opasne po zdravlje: Ovo morate da znate pre nego što kupite piletinu
Sigurno bismo svi mi najviše voleli da uopšte ne moramo da razmišljamo o poreklu hrane koju jedemo, već da možemo da imamo poverenja u to da je ono što kupujemo zdravo, bezbedno i sigurno za upotrebu.
Zato je važno, pre kupovine pilećeg mesa, naoružati se svim potrebnim znanjem - od toga u kakvim uslovima se pile izleglo, gde je odgajano, kako je prehranjivano, kako skladišteno – i tek onda krenuti u nabavku.
Pileće meso predstavlja nepogrešivi deo uravnotežene ishrane. Nizak sadržaj nezasićenih masnih kiselina, biološki visoko vredne belančevine, vitamini grupe B i zdrave, organizmu nužno potrebne, masne kiseline izuzetno su važne za očuvanje zdravlja.
Postoji razlika između domaćeg i “domaćeg” mesa
U našem narodu uvreženo je mišljenje da termin domaće automatski podrazumeva da je meso zdravije. To je možda važilo nekad, kada je većina ljudi uzgajala vlastitu živinu ili ju je dobijala od svojih baka i deka sa sela.
Međutim, danas je jako teško biti siguran u to da mali proizvođač svoje piliće nije veštački tovio u nehumanim uslovima, uz upotrebu aditiva, hormona rasta i antibiotika, i to bez poštovanja karence (vreme koje mora da protekne od poslednje primene ovakvih sredstava do stavljanja mesa u promet).
Male neregistrovane proizvođače je jako teško kontrolisati i o uslovima proizvodnje, transporta i skladištenja tako pripremljenog mesa se malo zna. Zato, izbegavajte kupovinu piletine iz “gepeka” ili sa sumnjive tezge, jer se tamo plasira meso kome nije moguće utvrditi poreklo (upravo pod tom parolom “domaće”), a može da predstavlja ozbiljan bezbedonosni rizik za zdravlje.
Kako se zaštititi?
Najsigurnija zaštita od štetnih posledica antibotika i ostalih lekova koji se mogu zloupotrebiti u uzgoju jeste nabavka mesa iz kontrolisanih i bezbednih izvora. Kupovina od proizvođača koji ima vertikalno integrisan proizvodni proces je uvek bolja u odnosu na one koji se bave samo parcijalnom proizvodnjom i koji nemaju punu kontrolu tokom celog životnog ciklusa životinje.
Neophodno je da svaki proizvod bude kompletno i ispravno deklarisan a da ga u promet stavlja kredibilan i odgovoran proizvođač. Sledjivost mora biti na prvom mestu i svako ko učestvuje u lancu proizvodnje odgovorno mora stajati iza svog rada – od nabavke sirovina, preko proizvodnje stočne hrane, uzgoja i proizvodnje krajnjeg proizvoda.
Uz poštovanje svih standarda uzgoja i punu kontrolu kako ozbiljnog proizvođača tako i državnih organa možemo biti sigurni da je meso koje jedemo zdravo i kvalitetno.
