“КАПЕТАН УВЕК ТОНЕ СА СВОЈИМ БРОДОМ” 78 година од херојске смрти Александра Берића, команданта монитора Драва
На данашњи дан навршило се 78 година од херојског подвига посаде речног монитора " Драва" под командом поручника бојног брода Александра Берића који је далеког 12. априла 1941. године страдао херојском смрћу у окршају са немачком Луфтвафе на Дунаву код Челарева.
Берић се у духу најхрабријих поморских команданата држао традиције, да упркос свему остане са посадом и учини све да у неравноправној борби спаси колико год може морнаре и потчињене официре и да погине херојском смрћу на командом мосту уз развијену заставу.
Монитор “Драва” је био монитор Краљевске југословенске ратне морнарице, у чијем се саставу налазио од 1920. године. Бродом је командовао млади поручник бојног брода Александар Берић, који је неспоредно пред рат прекомандован из Тивта у Нови Сад.
Монитор "Драва" почетак Другог светског рата дочекао је са 82 члана посаде. У припреми за могући рат са Немачком сматрао је да ће главну улогу имати противавионци јер управо из ваздуха прети највећа опасност. На жалост његове оправдане сумње су се обистиниле, јер кад је " Драва" кренула на борбени задатак управо захваљујући овом броду код Бездана и Мохача нападнути су привремени аеродроми, а резултат напада био је да је управо захваљујући Берићу авиони у априлском рату нису полетали са тог аеродрома.
Два дана после немачког напада на Краљевину Југославију Берић је примио кратки телеграм: ”Непријатељ је напредовао на свим фронтовима”. После тих информација, Берић је сам донео мудру, али првенствено племениту одлуку, пошто је посада брода била мешовита и састављена од Срба, Хрвата, Словенаца, Мађара, Немаца…
ХЕРОЈ НЕ ЗАБОРАВЉА СВОЈЕ КОРЕНЕ: Спасилац са Тајланда у посети дедовини у Прокупљу
ЗЛОЧИН КОЈИ НИКАДА НЕ СМЕ БИТИ ЗАБОРАВЉЕН! Најмлађа жртва НАТО агресије убијена 11. априла
БУДИМО ХУМАНИ: Богдан је са две године добио страшну дијагнозу! Храбро дете се бори, али наша помоћ му је потребна!
Берић је као командант разумео да би борба против сународника за многе могла да представља терет. Истакао је да он неће предати брод непријатељу у руке и разрешио је заклетве оне који хоће да иду с брода чија судбина је била веома неизвесна.
После тога – тишина и међусобни погледи. Мук је окончао наредник Карло Банаух рекавши да остаје. Убрзо после њега, тако су се изјаснили и остали. Ипак, пет војника, Мађара и Немаца, пријавило је да жели да иде с брода. Берић је наредио да нико не сме да их прекори. Подељено им је нешто суве хране и они су напустили “Драву”.
Међутим судбински тренутак за посаду и сам брод догодио се 12. априла.
У ноћи измеду 11. и 12. априла, приликом повлачења ка Новом Саду, “Драва” наилази на препреку, када је порушен мост код Богојева. Берић одређује мању групу морнара да чамцем крене ка срушеном мосту, да експлозивом уколни делове моста, који су спречавали пловидбу Драви. Задржавање брода искористило је још неколико чланова посаде да дезертира, а чекање од скоро сат и по касније испоставиће се да је била погубна како за Берића, тако и за посаду монитора.
Убрзо на небу појавили су се немачки јуришници Јункерс " Ју -87" назване " штуке". Одлучујућа и неравноправна битка почела је нешто после 11 часова. На речни монитор " Драву" сручиле су се бомбе и киша метака испаљених из митраљеза, док је маневрисао цик-цак. Храбра посада није остала дужна немачким јуришницима.
ОНА ЈЕ САМОХРАНА МАЈКА ДЕВЕТОРО ДЕЦЕ ИЗ ЛАЋАРКА: Од њене животне приче поћи ће вам сузе на очи!
ДИВЉИ ПЉАЧКАШИ ГРОБНИЦА ХАРАЈУ ГРОЦКОМ: Ископали и украли део дечјег гроба (ФОТО)
Сећате се Милана који је тражио посао у Кнез Михаиловој? Један човек се ЈАВИО и прича је ОКРЕНУЛА ТОК
Немачки авиони прво су нападали са већих висина, али и поред велике количине бомби и муниције нису успели да озбиљније угрозе југословенски монитор, што их је натерало да промене тактику и нападну ниже. Промена начина напада, отворила је могућност да противавионци " Драве" оборе чак 10-12 авиона. Међутим, ратна срећа посади "Драве" окренула је леђа, кад је авио бомба погодила машински простор због чега се брод зауставио и тиме постао лака мета.
На палуби су лежала тела мртвих чланова посаде, а брод је почео да тоне. Међутим упркос великим губицима, преживели нису желели да напусте палубу. Упркос показаној храбрости чланова посаде, командант Берић наређује да сви напусте “Драву”.
Сви, осим њега Александар Берић је остао сам на броду.
Судбински повезани, једно друго учинили су бесмртним. Берић је заједно са њим потонуо поздрављајући заставу у складу са неписаним морнарским правилом: “Капетан увек тоне са својим бродом.”
Са бродом настрадао је и поручник бојног брода Александар Берић и још 70 чланова посаде. На обалу испливало је само седам чланова посаде који су преживели ову битку. Тело настрадалог команданта и још 60 морнара испливало је на спруд код Белегиша тек средином маја месеца 1941. Локални мештани који су га препознали сахранили су Берића на месном гробљу.
