КО ЋЕ БИТИ НОВИ ПАТРИЈАРХ: СПЦ бира новог поглавара 18. фебруара, познато како ће изгледати Изборни сабор
На Изборном сабору 18. фебруара право гласа имају 43 архијереја, од којих 34 испуњавају услов да буду и бирани.
Иако је место избора новог патријарха СПЦ промењено, неће бити у патријаршијској сали већ у крипти Храма Светог Саве, начин устоличења је остао исти јер ће се нови, 46. поглавар добити апостолским жребом, праксом која се данас не примењује нигде у православном свету.
СЛАВИМО СРЕТЕЊЕ ГОСПОДЊЕ: Данас се време прелама, живот девојака решава, а један обичај важи за све (ВИДЕО)
ЛЕП ГЕСТ: Гугл за Дан државности ставио заставу Србије уместо свог лога
СРБИЈА ОКОВАНА ХЛАДНИМ ТАЛАСОМ! Зубато сунце и дебели минус, познато када нас очекују топлији дани
Ни у СПЦ није била присутна све до 1990. године, када је први у духу те апостолске традиције изабран тадашњи епископ рашко-призренски Павле, заменивши на трону оболелог поглавара Германа, у чијем је мандату и дефинисан овај систем. Мада је ретка, та пракса је легитимна и проистиче из новозаветног избора апостола Матеја, који је жребом изабран после Јудиног издајства, и зато је и уведена у Устав СПЦ. То се десило маја 1967. године на редовном заседању сабора, када је уместо гласања уведен апостолски жреб. Претпоставке су да је то тада урађено како би се онемогућио утицај политике на избор верског поглавара, која је била доминантна у ауторитарном друштву какво је било југословенско у време комунизма.
Ипак и након пада комунизма, жреб је задржан па је и 2010. године тако изабран и патријарх Иринеј, чије је име са још двојицом владика било у затвореној коверти, положеној на Јеванђељу. Монах је баш његову извукао и он је постао 45. патријарх СПЦ. Додуше, Сабор је принцип апостолског жреба 2000. године променио и одлучио да се поглавар опет бира гласањем, међутим, пет година касније, та одлука је повучена.
Према тврдњи једног од владика, мотиви тог повлачења били су то што се и тада сматрало да је утицај политике на дешавања у Цркви и даље присутан.
- Зато је Сабор своју одлуку из 2000. године повукао 2005. и одлучио да се у Устав поново врати начело по коме се патријарх бира апостолским жребом. Тако је само на папиру остала забележена ова промена, односно није заживела у пракси па је и патријарх Иринеј изабран на овај начин. Разлог што је СПЦ 2000. године посегла за овом променом је њена жеља да избор патријарха уједначи са постојећом праксом у другим православним црквама. Те промене нису побудиле посебно интересовање ни црквене, а ни ванцрквене јавности вероватно због тога што у црквеном и духовном искуству православних верника постоји свест да су оба начина исправна и да изражавају Божију вољу, као и то да су донета на легалан и легитиман начин од стране црквене институције - наводи саговорник.
То практично значи да је погрешно веровање, које заступају неки теолози, да је једино исправно да "чланови Сабора бирају по људским врлинама, а Божја воља је ко је од њих тројице достојан трона патријарха српског апостолским жребом". Зато није мали број српских владика који сматрају да овакав начин има и мањкавости јер се може десити да од тројице кандидата на место поглавара жребом дође кандидат који је прикупио најмање гласова, односно има најмање поверење црквених великодостојника. Присталице те опције 18. фебруара ипак неће моћи да покрену промену процедуре јер Устав СПЦ налаже да ако нема патријарха на трону, до тих измена не може доћи. Пошто СПЦ због смрти патријарха Иринеја нема поглавара, онда ће се и 46. патријарх бирати по постојећем моделу, односно апостолским жребом.
- Начин избора патријарха може се мењати, али само у присуству патријарха. Без патријарха не може да буде измене. Према томе, следећи патријарх који буде изабран, ако жели и ако Сабор то жели, може да врати на уставно бирање патријарха, односно гласање архијера. Без патријарха то не може - рекао је четири дана уочи свог устоличења ондашњи епископ нишки Иринеј.
Он је био следећи патријарх, али није вратио изборни процес на начела Устава СПЦ из 1947. године којим је било дефинисано да поглавара гласањем бира црквено-народни сабор.
Иначе, поред СПЦ, у 20. веку је још само Руска православна црква на Московском сабору 1917. године изабрала апостолским жребом за свог патријарха епископа Тихона Белавина, који је неколико година касније страдао од терора бољшевика. Његови наследници, иако су деловали у комунизму, нису више бирани апостолским жребом већ гласањем архијереја и осталих учесника изборног сабора.
Уставом Српске православне цркве, који је донет 1931. а нормативно употпуњен 1947. године, било је предвиђено да се избор патријарха обави гласањем чланова Изборног сабора чиме се бирало између три кандидата која је предложио Свети архијерејски сабор. Изборни сабор су сачињавали поред архијереја и игумани најважнијих и највећих манастира, декан Богословског факултета, ректори Богословија, архијерејски намесници Београда, Загреба, Скопља, Сарајева, Пећи, Сремских Карловаца и Цетиња. Поред њих, изборно тело чинили су и сви чланови Патријаршијског управног одбора. На тај начин су изабрани патријарси: Варнава, Гаврило, Викентије и Герман.
На Изборном сабору 18. фебруара право гласа имају 43 архијереја, од којих 34 испуњавају услов да буду и бирани. Имена тројице њих који добију највише гласова, односно натполовичну већину, стављају се у засебне коверте, а оне у Јеванђеље, одакле одабрани монах извлачи једну. У њој је име новог патријарха који ће преузети управу СПЦ.
