КО ЈЕ СЛЕДЕЋИ? Убице Зорана Ђинђића један по један излазе на слободу, једно име постало мистерија

Душан Крсмановић, осуђен због учешћа у атентату на премијера Зорана Ђинђића, пуштен је на слободу након две трећине издржане казне, како се преноси. Крсмановић, бивши члан земунског клана, био је ухапшен током полицијске акције "Сабља" која је уследила после убиства премијера 2003. године

Одлуком Апелационог суда, Крсмановићу, осуђеном на 30 година, казна је смањена, омогућивши му да сада изађе на слободу. У току издржавања казне изразио је кајање за своје поступке, тражећи другу шансу. Иако је раније подносио захтеве за превремено пуштање, тек сада су испуњени услови за његово ослобађање.

Није једини

 Лидер ЛДП-а Чедомир Јовановић тим поводом је изјавио: "Он је сада слободан, а Зоран више никада неће шетати. Србија све зна и одговориће 12. марта, на годишњицу убиства, шетњом за Зорана."

Крсмановић није једини учесник у атентату који је пуштен из затвора. Пре њега, Саша Пејаковић, бивши припадник ЈСО, одслужио је осмогодишњу казну за помагање убицама и изашао на слободу 2013. године, док је Жељко Тојага, члан "црвених беретки", пуштен 2018. након што је издржао 15 година затвора због покушаја убиства Ђинђића код Београдске арене.

За остале учеснике у атентату, казне су знатно дуже и већина њих ће остати иза решетака још годинама. Александар Симовић, осуђен на 35 година за атентат и додатних 20 за убиство сведока, могао би да буде ослобођен тек 2046. године, док његов брат Милош Симовић, такође осуђен на 40 година, може очекивати слободу 2050. Сретко Калинић, осуђен на максималну казну од 40 година, из затвора би могао изаћи исте године.

Један од завереника, Нинослав Константиновић, осуђен је на 35 година, али се води као нестао. Владимир Милисављевић, такође осуђен на 40 година, тренутно је у шпанском затвору где издржава казну од 22 године, након чега ће бити пребачен у Србију на одслужење правоснажне пресуде.

Кајање и претње

Крсмановић је једини члан земунског клана који је изразио кајање током суђења, али не због убиства премијера, већ због својих животних избора. Због изјава о кајању добијао је претње, па је уместо у Пожаревцу казну издржавао у Сремској Митровици. Крсмановић је 2008. упутио жалбу Врховном суду признајући учешће у атентату и тражећи ублажавање казне.

Серија "Сабља"

Акција "Сабља" и њени ефекти били су прекретница у обрачуну са криминалним клановима у Србији, па серија детаљно приказује животе и судбине актера попут Крсмановића, као и догађаје који су уследили после Ђинђићевог убиства. За разлику од других осуђених чланова земунског клана, Крсмановић је једини изразио жаљење током суђења, због чега је издржавао казну у Сремској Митровици, а не у Пожаревцу. Серија "Сабља" на аутентичан начин приказује и тадашње реакције и друштвену климу која је владала током хапшења чланова криминалне групе.

Пре Крсмановића, из затвора су изашли Саша Пејаковић и Жељко Тојага, такође актери серије, који је осветлила и њихове улоге у атентату. Неки чланови клана попут Александра и Милоша Симовића, Сретка Калинића и Владимира Милисављевића још увек издржавају дугогодишње казне, док је један завереник нестао, а други погинуо. Ова судбина криминалаца и њихових веза у атентату на Ђинђића чинила је основу за причу серије, у којој су истражене и тадашње последице које су пратиле земљу, друштво и породице умешаних.

"Сабља" подсећа гледаоце на овај трагичан део савремене историје, док Крсмановићево пуштање из затвора додатно актуелизује причу о последицама ове криминалне акције.