КОРОНА ПОТПУНО ПОРЕМЕТИЛА ФУНКЦИОНИСАЊЕ СПЦ: Најгора ситуација од Другог светског рата, ко је тренутно глава Цркве?
Оваква ситуација у Цркви није била од Другог светског рата.
Најважнији задатак који је пред митрополитом дабробосанским Хризостомом као председавајућим Светим архијерејским Синодом, који је преузео овлашћења црквеног поглавара, биће да обезбеди услове за нормално функционисање Цркве и духовног живота, али и сазивање изборног Сабора, који ће одабрати новог првојерарха.
Одржавање седнице архијереја у Београду, међутим, зависи од глобалне епидемиолошке ситуације, која је тренутно изузетно неповољна и у Србији и у свету.
САДА ЈЕ СВИМА ЈАСНО: Докторка Дарија открила која је кључна мера у борби против корона вируса
Преминула мати Ксенија из Благовештења Рудничког: Имала корона вирус, сви из манастира позитивни
ЈОШ ЈЕДНА ОПШТИНА У СРБИЈИ ПРОГЛАСИЛА ВАНРЕДНУ СИТУАЦИЈУ: Стање са вирусом веома неповољно
Силазак са животне сцене патријарха српског Иринеја и митрополита црногорско-приморског Амфилохија оставио је Српску православну цркву без два носећа стуба, на којима је деценијама почивала.
У СПЦ кажу да овакви догађаји, ма колико да су тешки, не мењају много у духовном животу, али и признају да Црква у оваквој ситуацији није била још од Другог светског рата.
- Највећа брига Цркве тренутно је здравље епископа, свештеника и монаха. Велики број њих био је заражен или се још бори са короном - кажу у врху СПЦ.
- Свеукупно стање далеко је од уобичајеног, иако постоје сви механизми за несметано деловање. Следећих 40 дана проводимо у жалости за преминулим патријархом. Тек по истеку овог периода почиње да се размишља о сазивању Сабора и избору новог црквеног поглавара. Устав СПЦ предвиђа рок од три месеца за његово сазивање, али је велико питање да ли је то реално у овим условима - наводи се.
Без сабора владика на "даљину"
Саставни део природе највишег тела СПЦ јесу заједништво, саборност и одлучивање благословено Светим духом. Зато није реално одржавање седнице Сабора на даљину - путем савремених средстава комуникације.
- Црквени сабори од памтивека се одржавају на исти начин и нема разлога да се ту ишта мења. Изборна седница ће бити одржана када се за то стекну услови. Очекивати било шта друго, потпуно је нереално - објашњавају у Патријаршији.
Саговорници наглашавају да највишу црквену власт тренутно има Свети Синод, који се редовно састаје и доноси административне одлуке. Посебну улогу добио је митрополит Хризостом који ће обављати и дужност првог по части, до избора новог црквеног поглавара.
Архиепископија београдско-карловачка, којом управља директно патријарх српски, поверена је епископу шумадијском Јовану, као администратору, док владика будимљанско-никшићки брине о упражњеној Митрополији црногорско-приморској.
- То све омогућава нормалан ток црквеног живота. Епархије, иако упражњене, нису и обезглављене, будући да се прецизно зна подела задужења - објашњавају у СПЦ.
Стручњаци за канонско право подсећају и на могућност одржавања изборног Сабора, упркос спречености одређеном броју епископа да му присуствују. То подразумева систем овлашћења, што значи да одсутни епископ може да "пренесе" свој глас на другог, присутног, члана Сабора. Овај принцип, међутим, није примењен никада у новијој историји.
Највише црквено тело није се састајало од маја прошле године. Упућени у функционисање цркве подсећају и да велики број питања из текућег живота чека разматрање "црквене скупштине".
Следеће заседање требало би да има изборни карактер, али и да изабере архијереје који ће преузети упражњење епископије. Пракса је да се прво попуне упражњене епархије, а тек потом бира црквени поглавар.
- Одлазак патријарха Иринеја и митрополита Амфилохија није оставио празнину у мисији Цркве нити њеном функционисању. Њих двојица били су вансеријске личности, па ће губитак највише да буде приметан у свеукупном ауторитету Цркве - наводе у СПЦ.
