ДАНАС СЕДНИЦА КРИЗНОГ ШТАБА - ХОЋЕ ЛИ БИТИ НОВИХ МЕРА? Какав нас сценарио чека и колико ће корона наставити да се шири
Србија у овом тренутку има око 53 одсто вакцинисаних пунолетних грађана, а до колективног имунитета, односно до јаког заштитног бедема потребно је да имамо макар 70 одсто обухвата.
Седница Кризног штаба најављена је за данас у 14 часова. Тема је тренутна епидемиолошка ситуација, а као главна тачка на дневном реду састанка најављена је стратегија вакцинације за наредни период. Иако су у минулом периоду у неколико наврата најављиване и ковид пропуснице, да ли ће оне бити уведене, видећемо након седнице.
КОРОНА КОСИ ПО ОВОМ СРПСКОМ ОКРУГУ: Забележено 660 пута више заражених него прошле недеље
НОВО КОРОНА ЖАРИШТЕ У СРБИЈИ: У овом округу је забележено највише новозаражених
ДА ЛИ СТЕ ЈЕ ВИДЕЛИ? Тамара из Београда нестала након свађе са родитељима - породица моли за помоћ (ФОТО)
Епидемиолог и члан Кризног штаба, проф. др Бранислав Тиодоровић изјавио је да ми имамо већ мере те да не очекује нове.
- Што се тиче мера, ја не верујем да ће бити неке велике промене у мерама. Прво, кад смо још негде почетком септембра сагледавали све мере, видели смо да ми у ствари имамо мере на снази. Од уласка у земљу, до оних које треба да важе унутар земље од уласка у ресторанима, тржним центрима, манифестацијама и слично. Проблем није у мерама, него у спровођењу и недостатку оштрог кажњавања - изјавио је професор Тиодоровић и додао да у овом тренутку не вреди разговарати нити спроводити затварање.
- Шта да затворимо, да ли би то дало ефекта? Затварања у било ком смислу не верујем да ће бити - истакао је он и додао:
- Велики је отпор са једне стране од грађана, а са друге да ли мислите да је могуће за сваког грађанина поставити контролора или комуналног милиционера. Изостало је оштро кажњавање оних који нису поштовали мере које никада нису укинуте, а са друге стране изостала је и индивидуална одговорност.
О држави, одговорности, политиканству
- Држава је са своје стране урадила много тога. Изграђене су три болнице, да немамо сад њих било би много лоше, не би имали где да смештамо људе. Будимо реални, држава је обезбедила опрему, лекове, вакцине… Али, постоји велика подељеност, али и политиканство. Шта то значи када кажу сада треба увести затварање? Када смо имали прошлу седницу, неки кажу ми ћемо да уведемо пооштравање мера, да би спречили еколошки устанак. Па зар то није политиканство - каже епидемиолог.
Како даље истиче професор, изостала је индивидуална одговорност, људи су организовали током претходних месеци, свадбе, забаве, весеља, путовали, а нису се придржавали мера. Мере постоје, али их се појединци нису придржавали.
- Питам се, где је индивидуална одговорност, емпатија према онима који су у проблему?Зашто неко није свестан колико је ризично да прави свадбу у овом тренутку када се боримо са епидемијом? Где је ту осећање индивидуалне одговорности? Или да родитељи позитивни на вирус, са 37, 2 воде дете у обданиште или иду на посао? Овај сој далеко је заразнији, и ако имате огроман број заражених, биће и више хоспитализованих, а ако ако има више у болници, очекује се да расте и број преминулих. Не треба ту нека специијална математичка формула како бисмо знали како ће бити - каже професор Тиодоровић.
Ковид пропуснице, хоће ли их бити?
Иако су ковид пропуснице више пута најављиване, још увек не знамо хоће ли бити уведене.
- Ми смо предлагали негде крајем јуна, да смо то тада урадили, и да смо у јулу и августу вакцинисали људе, ми бисмо сада имали мирнију јесен, каже професор Тиодоровић. Посебно истиче да подржава одлуку декана Медицинског факултета да студенти буду или вакцинисани или да имају негативан ПЦР.
- Декан Медицинског факултета је донео одлуку да студенти буду вакцинисани, тестирани, да би могли да похађају практични део. Добио је велику похвалу од стручних људи, док с друге стране поједини прете тужбама и протестима. Па студенти су много изгубили што су пропустили вежбе и практични део прошле године. Па зар сада треба опет? Нема медицине без практичне наставе - закључује професор Тиодоровић.
Како до 70 одсто вакцинисаних?
Србија у овом тренутку има око 53 одсто вакцинисаних пунолетних грађана, а до колективног имунитета, односно до јаког заштитног бедема потребно је да имамо макар 70 одсто обухвата. У први мах делује као да смо далеко од те жељене бројке, међутим, уз мало воље и бољег сагледавања тренутне ситуације, ни тако нешто није неизводљиво.
Међу пацијентима који се налазе на лечењу доминира радно активно становништво, и то је управо она популација која прва треба да „заврне рукав“ и прими вакцину како би се сузбило даље ширење вируса. У овом тренутку постоје две опције, прва је да се у року од две недеље вакцинише 25 одсто невакцинисаног становништва, или пак да се препустимо природном процесу, што није нимало пожељна опција.
- У овом тренутку излазна стратегија је врло јасна. У року од 10 до 15 дана вакцинисати 20 до 25 одсто оних који нису вакцинисани. Ако сада имамо 53 одсто вакцинисаних, онај остатак су невакцинисани, а ту се одржава вирус. Не само што се сој одржава него долази до промена и до стварања нових могућности за сојеве - каже је Тиодоровић.
Ако бисмо то урадили, могли бисмо да стабилизујемо ситуацију, објашњава професор и додаје да је потребно ригорозно спроводити и контолисати постојеће мере, а то су мере које су све време на снази. Ако то не урадимо, други сценарио није нимало повољан.
- Други неповољнији сценарио је приодни процес. Вирус ће све заразити, сви ћемо бити заражени, али они који су вакцинисани ће бити заштићени. Нажалост, то се не односи на старије, јер код старијих хроничних, тешких болесника, не може се достићи толико висок ниво заштите и они су зато у опасности. А њих заражавају млади, зато апелујемо, људи вакцинишите се. Ако то не урадимо, продни процес ће направити пометњу, вирус ће наставити да се одржава код младих, а старији ће се заражавати - објашњава професор Тиодоровић.
У болницама невакцинисани
Како професор даље објашњава, у болницама су претежно невакцинисани пацијенти, а највећи проценат чине они који су радно активни. То је управо онај део популације који је увелико требао да буде вакцинисан. Људи који су стално у циркулацији, на послу, у превозу, и у сталној комуникацији са другима, они су у великој мери изложени вирусу, а самим тим, ако се заразе, могу да угрозе најпре себе, а затим и све оне са којима су у контакту.
- У болницама је ситуација оваква, радно активно становништво чине 65, 70 одсто пацијената, остатак су старији пацијенти, који су тешки хронични болесници. Па ко је могао њих да зарази? Наравно, они који их обилазе и они са којима живе. Зато говоримо о недостатку емпатије, о недостатку схватања, разумевања - објашњава професор Тиодоровић.
Сви чекају магичну пилулу уместо да се вакцинишу
Како професор објашњава, ми смо у почетку добро кренули, али очигледно да смо дошли до овог броја и помака нема. Оно што је и даље нејасно је, "зашто неки људи чекају разне друге опције, када вакцинацијом могу спречити неколико ствари. Прво, штите себе, друго спречавају мутацију вируса и помажу сузбијању даљег преноса. Дакле, вакцинације је решење, а то решење нам је на располагању од почетка године."
- Ово овако може да иде и у наредном периоду, али ако се не вакцинишемо, ми ћемо и у следећу годину ући са великим бројем оболелих, а зашто то радити када имамо решење? Сада поједини чекају пилулу која ће решити проблем. Али људи, она штити тог момента да ублажи дејство вируса, али шта ако се заразите данас, сутра? Не постоји ниједна пилула на овом свету која ће решити проблем, то може само вакцинација. Пут до нормализације је тај једини, а то је вакцина. У епидемији, односно пандемији која траје оволико дуго, не знам шта је остало нејасно и недоречено. Дакле, може нам помоћи само вакцинација, озбиљан обухват, а ми вакцине имамо, тако да не знам шта спречава људе да то учине, закључује професор Тиодоровић.
