НЕКИ ОБИЧАЈИ СЕ НИКАД НЕ ЗАБОРАВЉАЈУ НИТИ БЛЕДЕ: Лика - место у којем на Божић поново засветли искра живота

Лика, Срб, чувено устаничко место које се налази непосредно уз границу са Босном и Херцеговином, место које изгледа пусто и заборављено, али у којем још понекад засветли искра живота да раздани таму личких опустошених поља.

Божић је време нових почетака, време да одморимо, време да застанемо, да волимо. Време да све опростимо и да будемо заслужни за нечију радост.

Живот у Србу најбоље се може осликати током дугих зимских месеци када његовим улицама ходају само они који у њему стално живе, а они су ретки и углавном старије животне доби.

Али неки обичаји се никад не заборављају нити бледе.

Устајање ујутру рано пред зору, кување вина, пијуцкање куване ракије, окупљање људи, певање божићних песама, весеље, сечење бадњака у шуми који се доноси и полаже испред куће, а уноси тек предвече, у Лици традиционално "отвара" Бадњи дан.

Пост је верска одлука, која подразумева одрицање од одређених намирница, посебно оних животињског порекла, па тако и трпеза за доручак и ручак на Бадњи дан у Србу је посна коју краси домаћи хлеб и пребранац. Уз пребранац углавном трпезу обогаћује риба, кромпир салата и на тај дан цела фамилија је на окупу све до ручка на Божић.

Лика је позната по томе, што се поклони се не дају за Нову Годину већ за Божић, и њих дарује "Божић бата". Дарује их предвече исто када се у кућу уноси бадњак.

Обичаји налажу да све што се ради на Бадњи дан, радиће се током целе године, па тако чишћење куће је незаобилазна ствар, јер три дана након Бадњег дана "не ваља узимати метлу у руку".

Уношење бадњака у кућу је посебан ритуал који прати пијучење укућана и певање божићних песама. Бадњак који се спушта на специјално место у ћошку дневне собе, које краси слама, углавном уноси најстарији мушки члан породице, ако то није деда уноси отац или син. Наравно, све то прати посна вечера. Испод бадњака се стављају ораси, који се пре тога пуне парама, отварају се љуске и уместо жеравице орах краси новац. Одувек је такав обичај красио Лику, пошто некада није било толико пара у тим пределима.

Уз звук наздрављања куваним вином, паљење бадњака на Бадњи дан се одвија испред локалне цркве, где се сав народ из села сјати. 

Божићном јутру највише се радују деца, то традиционално буђење и трчање ка јелци испод које су божићни поклони слике су из детињства које никада не бледе. Људи се на Божић поздрављају са "Христос се роди", а одговор је "Ваистину се роди".

До подне се на Божић никуда не иде, а обичаји налажу да је пожељно да се започне што више послова, јер те посао неће заобићи до краја године. 

Ручак, за разлику од Бадњег дана краси богата мрсна трпеза, од куване печенице, преко печенке, углавном прасетине, која се спрема за Бадње вече до чеснице у коју се традиционално ставља динар који би требао да поред свега остане у кући и на икони. Њу ломе најстарији чланови породице. 

У Светом писму пише "љуби ближњег свог као себе самога", што значи да је човек човеку брат, те да треба да будемо толерантни, да поштујемо и помажемо друге, а то можемо само ако нисмо бесни и себични.

Мир Божји, Христос се роди!