NEKI OBIČAJI SE NIKAD NE ZABORAVLJAJU NITI BLEDE: Lika - mesto u kojem na Božić ponovo zasvetli iskra života

Lika, Srb, čuveno ustaničko mesto koje se nalazi neposredno uz granicu sa Bosnom i Hercegovinom, mesto koje izgleda pusto i zaboravljeno, ali u kojem još ponekad zasvetli iskra života da razdani tamu ličkih opustošenih polja.

Božić je vreme novih početaka, vreme da odmorimo, vreme da zastanemo, da volimo. Vreme da sve oprostimo i da budemo zaslužni za nečiju radost.

Život u Srbu najbolje se može oslikati tokom dugih zimskih meseci kada njegovim ulicama hodaju samo oni koji u njemu stalno žive, a oni su retki i uglavnom starije životne dobi.

Ali neki običaji se nikad ne zaboravljaju niti blede.

Ustajanje ujutru rano pred zoru, kuvanje vina, pijuckanje kuvane rakije, okupljanje ljudi, pevanje božićnih pesama, veselje, sečenje badnjaka u šumi koji se donosi i polaže ispred kuće, a unosi tek predveče, u Lici tradicionalno "otvara" Badnji dan.

Post je verska odluka, koja podrazumeva odricanje od određenih namirnica, posebno onih životinjskog porekla, pa tako i trpeza za doručak i ručak na Badnji dan u Srbu je posna koju krasi domaći hleb i prebranac. Uz prebranac uglavnom trpezu obogaćuje riba, krompir salata i na taj dan cela familija je na okupu sve do ručka na Božić.

Lika je poznata po tome, što se pokloni se ne daju za Novu Godinu već za Božić, i njih daruje "Božić bata". Daruje ih predveče isto kada se u kuću unosi badnjak.

Običaji nalažu da sve što se radi na Badnji dan, radiće se tokom cele godine, pa tako čišćenje kuće je nezaobilazna stvar, jer tri dana nakon Badnjeg dana "ne valja uzimati metlu u ruku".

Unošenje badnjaka u kuću je poseban ritual koji prati pijučenje ukućana i pevanje božićnih pesama. Badnjak koji se spušta na specijalno mesto u ćošku dnevne sobe, koje krasi slama, uglavnom unosi najstariji muški član porodice, ako to nije deda unosi otac ili sin. Naravno, sve to prati posna večera. Ispod badnjaka se stavljaju orasi, koji se pre toga pune parama, otvaraju se ljuske i umesto žeravice orah krasi novac. Oduvek je takav običaj krasio Liku, pošto nekada nije bilo toliko para u tim predelima.

Uz zvuk nazdravljanja kuvanim vinom, paljenje badnjaka na Badnji dan se odvija ispred lokalne crkve, gde se sav narod iz sela sjati. 

Božićnom jutru najviše se raduju deca, to tradicionalno buđenje i trčanje ka jelci ispod koje su božićni pokloni slike su iz detinjstva koje nikada ne blede. Ljudi se na Božić pozdravljaju sa "Hristos se rodi", a odgovor je "Vaistinu se rodi".

Do podne se na Božić nikuda ne ide, a običaji nalažu da je poželjno da se započne što više poslova, jer te posao neće zaobići do kraja godine. 

Ručak, za razliku od Badnjeg dana krasi bogata mrsna trpeza, od kuvane pečenice, preko pečenke, uglavnom prasetine, koja se sprema za Badnje veče do česnice u koju se tradicionalno stavlja dinar koji bi trebao da pored svega ostane u kući i na ikoni. Nju lome najstariji članovi porodice. 

U Svetom pismu piše "ljubi bližnjeg svog kao sebe samoga", što znači da je čovek čoveku brat, te da treba da budemo tolerantni, da poštujemo i pomažemo druge, a to možemo samo ako nismo besni i sebični.

Mir Božji, Hristos se rodi!