ЉУБАВ, ПАТЊА, БЕС, ПОЖУДА И ПРОМИСКУИТЕТ: Ово су осећања станара београдског зоо врта
Нису ретки случајеви ни бигамије, прељубе, али исто тако и верности међу животињама у врту
Велика непознаница је понашање животиња међусобно, како се оне понашају према својим партнерима, да ли их варају и слично. Баш као и код људи, и у зоолошком врту у Београду налази се прегршт емотивних прича чији су главни актери управо његови станари, пише портал Objektiv.rs.
А ВЕЧЕРАС, СПЕКТАКЛ НА НЕБУ: Биће видљив "СУПЕР МЕСЕЦ", моћи ће да се угледају и ЈУПИТЕР и САТУРН и то ГОЛИМ ОКОМ
ПОНОВО ПОСТАЈУ ЖУТЕ! Како презрелим бананама вратити златну боју? (ВИДЕО)
СРПСКА ЛЕПОТИЦА - ОВА УЛИЦА ЈЕ ЈЕДНА ОД НАЈЛЕПШИХ НА СВЕТУ! Да ли знате у ком граду у Србији се она налази?
Управо љубав, патња, бес, пожуда, промискуитет – само су нека од осећања кроз које пролазе и наше "београдске" животиње.
Биолог Кристијан Овари је, свакодневно боравећи у Врту, присуствовао најразличитијим сценама спајања међу њима, а неке "везе" су, сложићете се, поприлично невероватне. Упркос томе, Кристијан је истакао да запослени ипак доследно воде рачуна о томе да не дође до стварања хибридних врста.
– Код нас постоје различити парови и Зоолошки врт никада по том питању није био дискримниативан. Различите животињске врсте имају различите обрасце понашања и различите начине живљења у групи. Код неких је харем сасвим нормална ствар. Имамо, на пример, мужјака који држи неколико женки око себе и оне га бескрајно воле све док не дође неки други мужјак да га смени. Постоје невероватне животиње попут Харисових соколова, где је потпуно супротна прича, где имамо женску која држи харем мужјака који јој помажу у лову. Тако да, код животиња постоје разни обрасци понашања. Пингвини, на пример, када се једном упаре онда је то то, негују љубав за цео живот и сваке године подижу младунце. А, имамо и промискуитетне беле чапље које сваке године бирају себи новог партнера да би подизале младе – истиче Овари.
Он додаје да постоје мешања међу врстама.
– Чак се у зоолошком свету дешава да у неким ретким ситуацијама имамо те "мешовите испусте", као што у Африци имамо оне различите патке и гуске, тако да није реткост да се патак једне врсте заљуби у патку друге врсте и он је онда љубоморно чува и прати, тако да љубав очигледно не зна за границе. Ипак, ми у менаџменту збирке водимо рачуна да не дође до хибридизације и размножавања неких хибрида који у природи не би постојали - додао је биолог.
Иако се веровало да су полне разлике код животиња много мање видљивије него код људи у Врту могу да се уоче нека истополна спајања.
– Дешава се у неким случајевима, када животиња нема партнера, да се онда две јединке "уортаче" и да се после неког времена довољно саживе. Била је интересантна прича код нас. Наиме, када је стигао млади орао и чијом је ДНК анализом утврђено да је реч о женки и ми смо је ставили заједно са мужјаком. Морамо додати да су се те анализе раније много компликованије изводиле. Чекало се много година да се они упаре, али смо били убеђени да једноставно касније сазревају. Да би, једног тренутка, они стварно почели да се паре и да праве гнездо, и сваке године на њему седе, али у њему се ништа не појављује! То нам је био показатељ да нешто дефинитивно није у реду. На крају смо ухватили обе јединке и наново урадили ДНК анализу и захваљујући Ветеринарском факултету дошли до закључка да је онда неко погрешно очитао резултате и да су у питању два мужјака која су се упарила – закључио је Кристијан.
