"ОНИ НЕ СМЕЈУ ДА ГА ОДАЈУ" Нестали фармацеут из Ниша се одрекао старог живота и отишао у манастир? Монаси су у обавези да обавесте породицу, међутим ПОСТОЈИ ИЗУЗЕТАК
Милан Ђорђевић, 41-годишњи фармацеут из Ниша, нестао је 10. јуна ове године на Сувој планини, а његов нестанак и даље је велика мистерија.
Скоро месец и по дана је прошло од мистериозног нестанка али упркос интензивној потрази спасилачких служби, породице и грађана, није пронађено ништа што би расветлило његову судбину. Претрага ширег подручја места нестанка није дала никакве индиције да је Ђорђевић страдао несрећним случајем или као жртва кривичног дела али није пронађено ни ништа што би указало да је Суву Планину напустио сам или у друштву.
Породица несталог фармацеута из Ниша не губи наду да ће његова судбина ипак бити расветљена али их убија то што нема апсолутно никаквих информација које би бар донекле расветлиле мистерију.
Милана Ђорђевића је мајка последњи пут видела 10. јуна када је свратио код ње пре одласка на посао.
Камере видео надзора регистровале су пролазак његовог возила у 12 сати у селу Јелашница, према сведочењу једног бициклисте он га је престигао око 17 сати на путу ка Бојаниним водама где је пронађено паркирано службено возило фармацеутске фирме за коју је радио са свим личним стварима укључујући и новчаник и мобилни телефон.
Полиција наставља истрагу, док мештани села на Сувој планини верују да Милан није могао да се изгуби на планини, јер би до сада пронашли неки траг. Мештани Јелашнице, Чукљеника, Горње и Доње Студене верују да млади Нишлија није извршио самоубиство, већ да је својевољно или под нечијим притиском отишао са планине.
Полиција је претражила и све напуштене викендице у околини. Горска служба спасавања истиче да су и даље на располагању уколико буде потребе. Миланова породица каже да немају информације о његовом нестанку и да не знају зашто је Милан кренуо на планину без опреме за планинарење и без новчаника, који је остао у стану.
Марица Ђорђевић, Миланова мајка, рекла је да се за њеним сином и даље трага, али да не знају ништа осим да је искључена могућност самоубиства.
- Искључен је суицид, остаје једино да је добровољно отишао или да га је неко чекао и одвео. Само Бог зна где је. Само да нам се јави да каже да је жив, или да неко ко зна да је жив да нам јави - казала је Марица.
Породица несталог фармацеута из Ниша не губи наду да ће његова судбина ипак бити расветљена али их убија то што нема апсолутно никаквих информација које би бар донекле расветлиле мистерију.
Милан се замонашио?
Подсећамо, две недеље након потраге се посумњало да се Милан можда није замонашио. Његова мајка и отац су потом и посетили један манастир у овом подручју.
- Ми не стајемо. Не знам шта ћемо да радимо, али не стајемо док га не пронађемо. Само желимо да знамо да је жив и здрав, па нека је и отишао у неки манастир. Сумњали смо у манастир у Вети, али кажу да није тамо. Како да знамо да је то тачно? Они не смеју да га одају. Добија ново име, ново све - рекла је Марица, изражавајући своју забринутост и сумње пре посете манастиру.
Свештеник им рекао само једно
Марица и Синиша Ђорђевић, родитељи Милана Ђорђевића (41) који је нетрагом нестао 10. јула на Сувој планини казали су да њихов син није у манастиру, да се није замонашио.
- Ми смо данас обишли манастир у селу Вета и лично се уверили да Милан није тамо. Свештеник нам је рекао да у манастир не би нико смео да га прими. Провели смо са свештеником два сата и вратили се у Ниш. Не знамо шта да радимо. Од нашег сина нема ни трага ни гласа већ 12 дана - изјавила је Марица 22. јуна након посете манастиру за који се сумњало да се нестали Милан упутио баш тамо.
Шта се дешава ако се неко тајно замонаши?
Једно од питања које се поставља јесте шта се дешава ако се младић тајно замонаши. У случајевима када се особа одлучи на монашки живот, црквена правила обично налажу да се о томе обавести њена породица. Међутим, постоји изузетак. Ако особа која се замонашила изричито не жели да њена породица буде обавештена, монаси су дужни да поштују ту одлуку. Ово право на приватност омогућава особи која се замонашила да започне нови живот у складу са својим жељама и потребама, чак и ако то подразумева прекидање контакта са породицом.
Овај изузетак може додатно компликовати ситуацију за породице које траже своје нестале чланове, али је важан аспект монашке аутономије и духовне слободе. Поштовање воље појединца који се одлучио на монашки живот кључни је принцип у православним манастирима, што доприноси очувању њихове духовне и личне слободе.
Родитељи Милана не одустају од потраге. Њихова нада да ће сазнати нешто ново у манастиру остала је неиспуњена, али не губе веру. Свака нова информација, ма колико мала била, може бити кључна за решавање мистерије нестанка њиховог сина. У међувремену, апелују на све који имају било какве информације да их поделе како би им помогли да пронађу Милана и врате га кући.