ПОТРЕСНА ИСПОВЕСТ о нашем НАЈВЕЋЕМ ХЕРОЈУ! Миленко се ЖРТВОВАО за Србију, ове речи о њему БОЛЕ (ФОТО/ВИДЕО)
Пуковник пилот Миленко Павловић погинуо је пре 20 година, бранећи небо Србије и дајући свој живот како би спасао млађег колегу од сигурне смрти која га је чекала у неравноправној борби са НАТО ловцима.
У његовом родном Горњем Црнљеву и даље чувају сећање на пилота хероја.
Овог 4. маја навршиће се 20 година од погибије пуковника Миленка Павловића, команданта 204. ловачког-авијацијског пука, храбро, као и сваки пут, и тог дана сео је у свој "миг 29". У оперативном центру 12 минута касније одјекнуле су речи: "Имају ме!"
Било је то последње што је изговорио херој из Подгорине.
ПОНОСНО ПРЕДСТАВЉАЛИ СРБИЈУ: Млади научници из Малезије донели седам медаља (ФОТО)
ОВО СРПСКО СЕЛО КРИЈЕ СТРАШНУ ТАЈНУ: Његово име говори о ВЕЛИКОЈ ТРАГЕДИЈИ, и данас носи ЖИГ СРАМОТЕ
МНОГИ СРБИ НЕ ЗНАЈУ ПРАВЕ ПОДАТКЕ: Ово су НАЈВАЖНИЈЕ БИТКЕ НАШЕ ИСТОРИЈЕ - од Немањића до КОШАРА
- Његов заменик је био дежурни. Позвао га је и рекао да ће млади пилот Ладиша да полети, а Миленко је одговорио да не креће док он не стигне. Међутим, док је заменик стигао на место полетања, затекао је само младог пилота, а кажу да је Миленко већ узлетео. Тада је Миленко рекао том младићу:
- Излази из авиона, мајку вам дечју, нећете ви да гинете, ја ћу.
Узлетео је и никад се више није вратио - прича Љубиша Исаиловић, Миленков друг из детињства који се брине о меморијалном центру подигнутом у част храбром пилоту.
И сада, две деценије касније, Љубиша заплаче када помисли на последњи сусрет.
- Не могу да верујем да је прошло 20 година када ми је рекао да је рат на прагу и да је питање када ћемо и да ли ћемо се видети – присећа се Љубиша.
Хероји из 63. падобранске помажу велику РУСКУ СВЕТИЊУ у Србији
НЕСУЂЕНА ЈУГОСЛОВЕНСКА КРАЉИЦА: Да је дошла на српски двор не би доживела ТРАГИЧНУ СУДБИНУ
УКЛЕТИ СРПСКИ ПРИНЦ ЂОРЂЕ! Народ га волео, али је многима сметао...Ево шта су му нудили ХИТЛЕР и ТИТО
Данас он живи од успомена. Заједно су прегазили Подгорину у гуменим опанцима, купали се у Тамнави… С нестрпљењем су чекали недељу да макадамским путем препешаче седам километара до цркве у Доњем Црњиљеву, а потом се врате пашњацима у Горњем Црниљеву где су чували овце.
- Кад прелети неки авион изнад поља, он каже: - Погледај где смо ти и ја, Љубо, још у гуменим опанцима, а људи лете небом.
- Кад га је учитељица питала шта жели да буде када порасте, он је рекао да би волео да буде пилот, а она се насмејала. Причају људи да му се годинама касније извињавала због тога – сећа се Љубиша.
Миленко је волео да лети изнад родног места и поздрави земљаке. Овде је долазио у лов, није пропуштао фудбал са школским другарима. У спомен дому хероја стао је цео један храбар али кратак живот, од дечачких дана, када је маштао да буде пилот, до остваривања животног сна.
Све то утихнуло је 4. маја 1999. Кацига, оружје, мобилни телефон и лични предмети нагорели су од експлозије, остали су иза витеза који је последњу битку изгубио близу родног места. Ту је и део авиона у ком је кренуо на последњи лет. У оквиру комплекса су и црква и игралиште ФК Миленко Павловић – Пилот.
ОВО НИСТЕ ЗНАЛИ: Тробојка је ПОНОС СРБИЈЕ, а ево КАКО је настала - НИЈЕ онако као што СВИ мисле
"Грлим мајку док љуби мртво дете и виче - ДА ТЕ ПОКРИЈЕМ СИНЕ" Због Снежаниних речи ПЛАЧЕ СРБИЈА (ФОТО)
Како мала Милица из Призрена чува своје Косово: "Деда" јој је Албанац, а ово је ЊЕНА ПРИЧА
Мајка Радмила и даље живи у Горњем Црниљеву. Последњих година нема снаге да прича за медије. Пре две године је испричала да свако јутро прво уђе у собу успомена, коју је претворила у сопствени музеј. Исто почиње сваки њен дан.
- Дођем овде и прво кажем: - Сине, јеси ли мајци поранио?
После тога љубим слике и ствари и док не изљубим све, не излазим из собе – причала је пре две године Радмила Павловић.
Све што је некада припадало хероју из Подгорине, стало је у двадесетак квадрата собе где је рођен. И данас је исто као кад је последњи пут био у овој соби.
- Он се самном поздравио. Онда је сео у кола, али одједном поново устаде, загрли ме и пољуби. Имала сам утисак да је предосећао нешто, да ме је пољубио и само што ми није рекао "мама, ово ти је последњи пољубац" - присећала се тада мајка.
