НА ЊИХ НИКО НЕ ОБРАЋА ПАЖЊУ: Да ли стварно немамо времена за наше баке и деке? СТАТИСТИКА ЗАБРИЊАВАЈУЋА
Стари који трпе неки вид насиља најчешће падају у депресију, осећају се изневерено и напуштено, а то повлачи касније и многа друга физичка обољења, па и смрт
Посебан извештај о дискриминацији старијих грађана, који је представљен средином маја месеца, показао је да је у Европи свака пета особа старија од 65 година. Слична демографска ситуација влада и у Србији, а старосна доб јесте један од три прва вида дискриминације у друштву.
Стари људи трпе различите видове насиље - психичко, економско и физичко насиље, као и занемаривање.
Travelland ради и данас да бисте од сутра већ били у Грчкој! Хотели са 4* и 5* по најнижим ценама
Хајдемо до ПУШИОНИЦЕ да повучемо дим: Може ли КУЛТНА ПРОСТОРИЈА поново у школе - СПАС ЗА ЂАКЕ ИЛИ НЕ?
ФОТО ДАНА: Погледајте како је полицајац Неша освојио срца корисника друштвених мрежа - његов поступак је одушевио јавност!
ДА ЛИ ТРУДНИЦЕ СМЕЈУ ДА СЕ ВЕНЧАЈУ У ЦРКВИ: Како СПЦ гледа на зачеће пре брака и да ли га сматра ГРЕХОМ
Током претходне године 1.065 људи ове категорије били су жртве породичног насиља, кажу за наш портал из Градског центра за социјални рад у Београду.
- Према подацима Извештаја о раду ГЦСР за 2020. годину, на евиденцији Градског центра налази се 1.065 старијих суграђана који су жртве породичног насиља и то најчешће физичког.
Подаци који забрињавају, јесте да је 2019. године 1049, а две године пре тога 779, показује статистика ове установе.
Тако је недавно јавност потресла прича наводног злостављања старице у старачком дому, након чега је несрећна жена преминула. Ова прича поделила је мишљења - док су једни осуђивали ћерку која ју је оставила у дому, други су се саблажњавали на вест да је старица била предмет наисља у установи чији је задатак да брине о старима. Какав год да је епилог приче, једно је евидентно - насиље над старима се дешава свакодневно, на разним нивоима, као категорији друштва која је највише запостављена.
Срж проблема повећаног насиља над овом друштвеном групацијом, директорка Центра за жртве насиља ДАР Марија Милановић види у кризи породице.
- Насиље над старима је постало актуелно код нас последњих неколико година, када је порастао степен насиља уопште, а најчешћи вид јесте занемаривање које касније може да се претвори у различите друге облике насиља. Тешко је данас, посебно у градским срединама, да нађете породицу где деца живе са баком и деком. Сада имате честе случајеве када деца стрпају родитеље у дом да би им узели некретнине. Ту је реч о некој врсти економског насиља, које касније урокује и физичко, омаловажавање... Заборављамо често да су то људи који су нас одгајали, неговали, школовали - објаснила је.
Како објашњава, све већи број домова за стара лица показује да су брига и поклањање пажње најстаријима у породици нешто чиме све мање људи жели да се бави.
- Људи немају времена данас за било кога. Као да је постало понижење да имате старо лице у кући, да у нашем лепом стану буде стара особа која има свој неки наћин живота и ритуале. Некада сте имали неколико старачких домова у које су ишли само или дементни људи или стари о којима стварно није имао ко да брине, на пример, ако су им деца у иностранству. Чини се да је некада просто била срамота да оставите родитеља у старачки дом.
Неретке су ситуације, наводи, да деца уцене родитеље и пошаљу их у дом за старе, само како би остварили неку врсту личне користи.
- Колико је људи послало мајку или оца у дом да би им узели некретнине? Данас је свако друго старо лице у овој установи. Када га стрпате у четири зида ви сте га затворили сте и одузели му вољу за животом. До јуче је био слободан, можда се теже кретао и била му је потребна помоћ, али је имао свој кутак и слободу. Тада почиње све више да пати. Има осећај да нико не брине о њему, да је присиљен да оде у дом. Тамо људи постају свесни шта им се десило, болести се нижу, нервозни су, напети. Тада стари најчешће падају у депресију, осећају се изневерено и напуштено, а то повлачи касније и многа друга физилчка обољења, нарочито ако су раније били хронични болесници.
Елемент насиља у томе је што стари буду приморани да дају своју сагласност приликом одласка у старачки дом, јер, најчешће, немају другог избора.
- Када старо лице потпише сагласност јер нема другог избора, онда се то рачуна као да је самовољно пристало. А и насиље се у самим домовима често дешава, чак и немамо некад представу колико је то заступљено. А то је у овом случају тешко доказиво. Осим ако заиста неко од чланова породице их не обилази стално и прати шта се дешава.
Како каже, старачких домова, посебно приватних, је све више, а контроле ко ће бити њихов корнисник, не постоје у пракси.
- Имамо их све више, а немамо толико стручних лица која би могла да раде у њима, што је веома важно. Облик насиља који може да се врши у дому јесте лоше третирање. Једино што је евидентно јесте да добијају лекове на време. То су стара лица, када једу онда им кане нешто или проспу на себе, па их грде, ноћу желе да изађу можда по два пута у wc, не могу да спавају па им је потребна шетња, а онда их спутавају у томе говорећи им да нема шетње и да постоји одређен кућни ред. Такав однос и та врста занемаривања јесту облици насиља. Кад би и у домовима постојала комисија која би контролисала зашто је неко послат у дом, вероватно би се степен насиља над старима смањио.
На крају, додаје она, насиље може да се дешава и на улици.
- Поред тога што имамо случајеве обмана, превара, па и убистава, насиље је и када не помогнете страцу или старици да пређе улицу или им понесете торбу.
Рехабилитација старих је такође могућа, али много теже него код других категорија, јер је насиље теже доказати.
- Да се десило насиље у самом дому за старе тешко је утврдити, јер је лице добровољно пристало да буде тамо, осим ако старо лице неко стално не посећује, па да може да примети да нешто није у реду.
