НА СВУ ТУГУ И БОЛ, ЈОШ И СВИРАЧИ! Уз ОВЕ ПЕСМЕ Срби се најчешће САХРАЊУЈУ!
Репертоар за сахране је веома разнолик
Дувачки оркестри, народу добро знани као трубачи, углавном су саставни део сваког весеља. Ипак, у данашња времена, све су чешћи дувачки оркестри који су специјализовани за сахране и посмртне испраћаје.
Многи ансамбли кажу да је посла довољно и за оне који раде само весеља, а и за оне који раде сахране. Неки од њих раде и једно и друго, јер кажу посао је посао, а музика је за свачију душу. Често долазе у ситуацију да у истом дану морају да свирају и на сахрани и на весељу.
У неким крајевима Србије постоји дуга традиција да испраћај на последњи починак буде обављен уз пригодну музику. Нажалост, од давнина је обичај и да се младе особе и деца испраћају уз музику.
На сахранама је репертоар или унапред договорен по жељи покојника или његових најближих, али постоје и уобичајене нумере пригодне за овакве догађаје. Углавном је то музика која "дира у срце", као што су староградске нумере, шлагери, домаће нумере из ере поп музике.
Песме које се најчешће изводе на сахранама су "Марш на Дрину" и "Лењинов марш", док се последњих година веома често изводе и песме "Тихо ноћи", "Тамо далеко", али и "На лепом плавом Дунаву".
Неретко најближа породица и пријатељи преминулог знају које је жеље оставио у аманет, те са оркестрима договарају управо испраћај уз те песме и музику. Углавном су то песме за боеме, севдалинке или веселе песме из кафане, које осликавају животе преминулих.
ПОСЛЕ ЦЕНЗУРЕ НА ЈУТЈУБУ, Београдски синдикат послао ПОРУКУ о којој бруји цела Србија!
На сахранама и посмртним испраћајима неретко се могу чути и звуци виолине, чији су тонови некоме за живота испуњавали срце и душу емоцијом.
Репертоар на сахранама најчешће је програмски и углавном се своди на неких 12 погребних маршева, песме "Тихо ноћи", "На те мислим", "Кад би ове руже мале", "Свилен конац", "Стани, стани Ибар водо", али и "Аве Марија". Наравно сваки оркестар има и неке додатне песме које су уврстили у свој репертоар.
Свирање на сахранама по Србији је и тежак физички посао, јер у већини крајева свирачи морају да свирајући пешаче и до 10 километара. Лети и зими то није нимало лако, а када је много хладно, мора да се брине и о инструментима - да се увију у тканину, да не мрзну због кондензације.
Некада се догађа да иако породица жели музику на сахрани, родбина и пријатељи праве непријатне сцене и нереде.
