Највећа је сестринска љубав: Жене убијају, али не браћу! Ево колико се то пута десило код нас

У данашње време насловне сатране новина пуне су наслова о породичном насиљу. Готово сваки дан можемо да прочитамо да је син убио оца, мајка дете, муж жену, брат сестру. Али, постоји једна врста љубави која је уткана у свест народа на нашим просторима, она је света, узвишена, опевана у народним песмама. То је љубав сестре према брату.

У српској традицији и у судској пракси готово да нема случајева да сестра дигне руку на брата. Од Другог светског рата до данас, јавности су позната свега четири оваква случаја на подручју целе бивше Југославије.

Последњи се догодио 27. јуна 2015. године у Доњем Србу у Хрватској. Наиме, Ј.В. из овог места осумњичена је да је брату Петру Атлији (62) нанела смртоносне повреде.

Тарабићи ПРОРЕКЛИ трећи светски рат: "Тешко онијем војскама које буду узлећале у небо, изнад Пожеге падаће УЖАРЕНИ људи"

Како се наводи, полиција је на позив комшија, који су чули свађу брата и сестре, дошла у породичну кућу у Загребачку улицу, и пронашла беживотно тело Петра Атлије, са бројним повредама које су указивале на насилну смрт, а његова старија сестра, осумњичена да му је нанела повреде, одмах је приведена.

Убијени Атлија се у Доњи Срб вратио из Србије неколико месеци раније, да би средио имање, а како су испричале тада комшије, обоје су много пили, што је највероватније био окидач расправе. Према њиховим речима, она је постајала врло агресивна када би попила и са свима се свађала.

Комшије предпостављају како је разлог сукоба била свађа око власништва над кућом јер је су се брат и сестра и раније због тога сукобљавали. Петар је од 1995. године живео у Србији са породицом, а у Срб је долазио само повремено. Суђење Ј.В. је у току.

Памти се и случај из Ниша из 2000. године, када је Душица Андрејић убила рођеног брата Миодрага Обрадовића (51). Душица је, после поноћи 18. марта те године откључала врата куће свога брата Миодрага, ушла у његову собу, ишчупала гајтан из зида и њиме га удавила. На суду се бранила тиме да је хтела да му "прекрати муке" јер је био тешко болестан.

21 болница у Србији НЕ ПРИМА пацијенте

Наиме, истражном судији је овакав чин образложила чињеницом да "како је његова болест узимала маха, како је све нередовније узимао лекове, тако је постојао све неподношљивији. Тражио је од мене да му чистим, перем, будем његов роб, а ограничавао ми је изласке и одласке својој кући. С погоршањем стања у мени се све снажније развила идеја да морам да прекратим његове и своје муке."

- Вукла сам га по соби, шутирала га и била сам очајна што сам то урадила, психички растројена, плакала сам и жалила за њим - рекла је тада Душица Андрејић пред истражним судијом, објашњавајући како се осећала после почињеног злочина.

Због овог злочина осуђена је на 14 година затвора.