Након серије потреса у Србији и региону, огласили се сеизмолози: Открили шта нас чека и да ли су у нашој земљи могући разорни земљотреси
У Србији и регони су протеклих дана регистровани слабији земљотреси, сеизмолози саветују грађанима да прате сеизмолошку карту као део превентиве.
Сеизмолог Ана Младеновић оценила је за Танјуг да на подручју Србије није могућ катастрофални земљотрес као онај који је погодио Турску у фебруару прошле године. Она је истакла да слабији земљотреси на појединим местима представљају ослобађање вишка енергије, што може указивати на то да јачи потрес није известан.
- Могу да се догоде земљотреси који ће имати магнитуду до шест по Рихтеру, зато немамо разлога за бригу. У последњих 100 година било је око 40 земљотреса те магнитуде у Србији - навела је Младеновић.
Ипак, додала је да постоје подручја где слабији земљотреси могу представљати увод у јачи потрес. Она је указала на то да се најјачи земљотреси очекују у близини обала Јадранског, Јонског и Егејског мора, а не у унутрашњости континента.
Младеновић је објаснила да се зграде пројектују да издрже одређени интензитет земљотреса, а не само магнитуду, истичући важност Меркалијеве скале за процену снаге потреса.
Сеизмолог Слободан Недељковић такође је говорио о земљотресима у Србији, напомињући да они могу имати магнитуду до шест јединица Рихтера. Он је нагласио важност сеизмолошке карте као кључног документа за безбедност и економију земље.
- На основу те карте градимо зграде. Зато сеизмолошка карта није само распоред сеизмичности, већ документ који утиче на безбедност људи - истакао је Недељковић.
Недељковић је саветовао како се понашати у случају јаких земљотреса, препоручујући људима да се заштите од пада тешких предмета и избегну излазак из куће док траје земљотрес, као и да су слабији потреси често узрок психолошких проблема.
Оба сеизмолога дотакла су се и питања недостатка стручњака у овој области, напомињући да постоји проблем привлачења младих људи у професију.
Младеновић је указала на потребу промоције сеизмологије као смер који није популаран на Рударско-геолошком факултету, док је Недељковић додао да је потребна мултидисциплинарност у овој области, са посебним фокусом на инжењерску геологију.