НАСА ПОТВРДИЛА ПОСТОЈАЊЕ ВИШЕ СИЛЕ: Стручњаци утврдили да су српска веровања за Преображење тачна!
Уочене су промене у води
СПЦ и њени верници данас славе Преображење, празник за који се везују многи обичаји. Међу најпознатијим је да се после 19. августа више не купа у рекама и језерима, а у зависности од краја Србије другачија су и веровања.
Прочитајте и:
У појединим деловима се верује да ко се буде купао, камен ће се лако преокренути, односно да ће склизнути у воду и утопити се. Други пак то не раде јер се мења време, сматра се да је Преображење последњи дан лета.
- У народу се Преображење, 19. августа, слави као прелаз из летњег у зимски период - рекао је недавно Драгомир Антонић, етнолог из Београда.
- Ваздух и вода постају хладнији, лишће почиње да жути и све у природи што је бујало полако вене. Од тада се не препоручује ни купање у рекама и језерима, јер се "преобразе и камен у води и лист у гори". Дуго је то сматрано чак и празноверјем, али је 2009. године НАСА показала да је тачно! После вишедеценијских свемирских истраживања и анализа сателитских извештаја, стручњаци НАСА констатовали су да у ово доба године воде мењају свој састав и прелазе из базних у киселе.
Он, такође, наглашава да народно веровање не наводи разлоге због којих упозорава да нешто не ваља чинити, али то није довољно добар повод да се таква веровања одбаце.
Календар - По старом српском календару, година се дели на лето и зиму. Лето почиње на Ђурђевдан, 6. маја, а зима на Митровдан, 8. новембра. Научна истраживања су пре неколико година показала да се ова два датума поклапају и са сунчевим календаром када се мењајају његове енергије.
То је, такође, потврдила НАСА, јер је установила да се ти велики црквени празници поклапају са електромагнетним променама Сунца - истиче саговорник.
- Вишевековно је и веровање да није добро заспати у хладу ораха - подсећа Антонић.
- Медицина је тек у 20. веку доказала да стабло, лишће и плодови ораха обилују јодом и да дуготрајан или вишегодишњи боравак у његовој близини изазива поремећај рада штитасте жлезде. Народно веровање је, такође, да постоје особе које имају “зле очи” и да они могу урећи друге, нарочито бебе, невесте и труднице. А, медицински часописи су последњих деценија препуни чланака о онима који шире “негативну енергију” и чије присуство и поглед изазивају напетост групе људи или појединца. Научници, односно психолози и лекари, ове појаве данас називају различитим именима, али када описују стање, оно се у потпуности поклапа са народним веровањем.
Саговорник објашњава да су увек постојали даровити и радознали појединци који су посматрали и успевали да пронађу неку везу између природних појава и дешавања у свакодневном животу. На основу тога су, каже, извлачили закључке, углавном исправне, и саопштавали их другима. Сазнања су се ширила и преносила.
- Наука је практично потврдила и четврту Божју заповест: "Шест дана ради и сврши све своје послове, а седми дан је дан одмора, који је посвећен Господу Богу" - наставља Антонић.
- Да ли ће је посветити Богу то је,данас, ствар личног опредељења. Ипак, наука, нарочито медицинска, ову уврежену народну праксу одавно је потврдила. Одмором се смањује стрес и отклања умор. У српској традицији и нагомиланом искуству из времена када је Србија била већином пољопривредна земља, годишњих одмора није било, али се организам од стреса крепио током недеља и црвених слова. То је укупно 118 дана! За одмор, дакле - трећина године. Верујем да би наука то ставила под благотворно дејство на организам.