НАШИ НАУЧНИЦИ У БОРБИ ПРОТИВ КОРОНЕ: Генетика као ризик за развој клиничке слике оболелих
На пројекту ради шест молекуларних биолога
Научници Института Винча тренутно раде на истраживању генетичких ризика за развој клиничке у слику приликом обољења ковида-19.
Драматична ситуација у Љигу: Од 20 тестираних, 14 особа позитивно на корона вирус
Божји знак у селу Загорица код Тополе: Док је пресецао стабло храста, указао му се крст (ФОТО)
ОБЈАВЉЕН КОМПЛЕТАН СПИСАК: Именовани нови чланови Кризног штаба за борбу против короне
Руководилац на овом пројекту Маја Живковић објашњава да је реч о истраживању које треба да допринесе новим сазнањима која одређују корелацију између генетичких параметара и клиничке слике пацијената оболелих од covida-19 и на начин да дефинише које особе имају предиспозицију за развој компликованих облика обољења, а која ће имати само благе симптоме.
Она је појашњава да природне генетичке различитости међу људима, попут различитости крвних група, могу значајно да утичу на то да након инфицирања болест може да се закомпликује, нарочито ако пацијент има и друге здравствене проблеме, акутне или хроничне.
- То је као да слажете слагалицу, за један део слагалице су важне године, за други притисак, трећи да ли болујете од још неке болести, ког сте пола и какве генетичке варијанте имате у одређеним генима - рекла је Живковић.
Што више делова спојите, каже, слика ће бити јаснија.
Резултати оваквих истраживања, каже она, могу значајно да помогну и у процени примене постојећих лекова у борби против covida-19, а свакако је важно што Србија има своје место у стварању нових сазнања и истиче активно учешће Института у светским иницијативама у овој области.
На започетом пројекту, додаје, који траје већ два месеца ради шест молекуларних биолога са Института, док ово истраживање финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја.
Живковић истиче да само Институт Винча, у Србији, има капиталну опрему која може да спроведе ову врсту генетичке анализе за нашу популацију, али да Србија нема базу податка о детаљној генетичкој структури популације, што многи у свету имају.
Директорка Института Снежана Пајовић скреће пажњу да се у Винчи традиционално изучавају молекуларни механизми мултифакторских болести и нагласила да су прва истраживања у области молекуларне биологије започета у Институту, где је и основана прва лабораторија за молекуларну биологију у региону.
Оваква врста истраживања у обласи молекуларне биомедицине, напомиње она, омогућава многе квалитативне приступе у дијагностици болести и терапији код кардиоваскуларних обољења, различитих врта канцера, неуродегенеративних обољења, дијабетеса и друго, што има за циљ побољшање квалитета и ефикасности клиничке праксе.
