Наслутио језиву породичну трагедију? Последње речи Вука Бојовића О СИНОВИМА ће вас запрепастити

Јуче је било четири године од смрти Вука Бојовића. У медијима некако бледи слика о њему.

Ретко ко да подсети, ретко до се присети ко је био човек који је толико задужио Београд.

- Мој отац је умро у сну. Доживео је крај мирно, тихо и достојанствено. Много мука га је за живота снашло, прошао је сатанизацију своје деце, изгубио је сина, од свега тога једноставно се угасио као свећа, није могао више - рекла је тада његова ћерка Марија Бојовић.

А да је Вук можда нешто и слутио наводи и снимак из једне његове емисије из марта те 2017.

- ...Емир Кустурица је направио споменик који ће се надграђивати, дограђивати, нама је остало само да се изборимо да заузмемо место... Мени је касно, али ти, Јефто... - рекао је помало шаљиво, а помало и озбиљно Вук свом саговорнику проф. др Мирољубу Јевтићу.

- Теби је касно? Вуче, ти ћеш живети још 39 година и 48 месеци - рекао му је Јевтић.

- Да... Живећу ја после смрти... Али, богами, овако сумњам...

Насмејао се и отпио гутаљ вина.

О Луки и Николи

У медијима је ретко говорио о синовима, као и о ономе што га боли и тишти.

Душу је једном приликом отворио у емисји "Голи живот" Миломира Марића.

Прво се дотакао Луке...

- Мени је Аркан причао да је Лука мало чудан. Каже ми Аркан: "Једног дана сам видео Луку у кругу, држао је руке у џеповима".

- "Вади руке из џепова", подвикнуо му је Аркан.

- "Мртав ладан ме је погледао у очи, настала је једна пауза, а ја добро знам каква је то пауза. Онда је Лука извадио руке и поново их вратио у џеп. Ја сам се окренуо и отишао, нисам хтео даље да инсистирам". Ето, то ми је Аркан испричао, ту је неки био судар, не знам чега - испричао је Бојовић.

Малинари праве странку: Постигнут договор удружења узгајивача из Пријепоља, Прибоја, Ужица и Шапца

А онда га је Марић на крају упитао да ли су после свега, животиње поштеније од људи...

- Питање ти је неучтиво, немој вређати животиње. Свако поређење је редак простаклук. Нема животиње која ме је нечим повредила... А људи којима сам веровао, којима сам хтео да помогнем, они су ме сматрали непријатељем... И наносили ми велике боли. Ево и Николином смрћу... Никола је Лукина и моја жртва. А онај горе све гледа. Нећу се смирити док то и не докажем... Кад се клупко, које обавило око моје породице, распара, неће то изаћи на добро..."