НЕ СУДИ ЈОЈ, УСУДИ СЕ ДА ПОМОГНЕШ: Жртва је жена, насилник је на слободи - зашто трпе насиље и када га пријављују?
Ако трпите насиље или знате неког ко трпи насиље, позовите СОС телефон 0800 - 35 00 36
Породично насиље обухвата случајеве физичког, психичког и сексуалног насиља, економске експлоатације и кршења репродуктивних права. Породично насиље избија, како сам појам указује, међу члановима породице, или члановима истог домаћинства. У тим случајевима једна особа остварује надмоћ и контролу над другима, коришћењем физичке или емотивне присиле. Породично насиље не познаје границе.
Оно се може дешавати између мужа и жене, бивших супружника, одрасле деце и старијих чланова породице, деце и нових партнера њихових биолошких родитеља, у истополним паровима, међу родитељима и децом, усвојитељима и усвојеном децом - речју, у свим облицима домаћинства.
Зашто жене трпе насиље и зашто им је "тешко" пријавити га?
Чињеница је да многе жене остају у насилним везама. Породица, пријатељи, суседи па чак и стручњаци не разумеју зашто жене трпе насиље. Истраживања и искуство су показали да жене као најчешће разлоге прихватања живота у насиљу наводе оне који се уклапају у опште друштвено прихваћене предрасуде о насиљу.
Док мајка прима ударац, ја гледам и питам се: Треба ли и ја тако да се понашам?
Знате ли шта је ФЕМИЦИД? Реч коју треба сви да науче и никада не забораве!
ШТА ТО РАДИШ, ЕРДОГАНЕ? Председник Турске одустао од заштите жена, повукао земљу из важног споразума!
Најчешћи разлози за остајање у насиљу су: страх, деца, осећање стида и кривице, недостатак самопоуздања, изолованост и исцрпљеност, економска зависност, недовољна информисаност о процедурама и правима, насиље у примарној породици и други разлози.
Трпљење и не пријављивање насиља одређено је како друштвеним схватањем тако и бројним психолошким разлозима.
Објашњење се, делимично, може наћи у најчешћој динамици насилног односа у којем се смењују фазе насиља, када целокупну моћ поседује насилник, и фаза кајања, у којима жена има привид своје моћи и контроле ситуације.
Ако трпите насиље или знате неког ко трпи насиље, позовите СОС телефон 0800 - 35 00 36
Околина, а често и стручњаци осећају беспомоћност да пруже подршку жени. Није ретко да околина испољава отворено неразумевање, па чак и љутњу, што жена "пристаје" на насиље, не тражи или не прихвата понуђену помоћ. Медутим, важно је знати да доношење одлуке о промени није лака и да јој увек претходи дуготрајан и тежак процес, за који су потребни време, подршка, охрабрење и разумевање да се направи сопствени избор.
Поред ових разлога због којих жене не пријављују насиље оног момента када се оно догоди, постоје можда и мало већи и крупнији о којима се све гласније прича у друштву. Према истраживањима из удружења грађана Атина за BBC на српском Андријана Радојчић каже да процеси који трају и нестручност службеника током испитивања психолошки утичу на жртву.
Како објашњавају, жртвама се дешавало да дођу да пријаве силовање, а да их у полицији више испитују о томе како је била обучена. То може довести и до последица као што су ретрауматизација и секундарна виктимизација.
У првом случају жртва поново проживљава агонију, док је ово друго и опасније, јер може довести до нових повреда.
Још један од разлога због којег се жртве "крију" и не пријављују насиље јесте и сложен процес саме процедуре пријаве. Наиме, због процедуре жртве одустану од гоњења, "јер када говорите и о лепом догађају толико пута, он губи на јачини, а камоли о ружном".
Истог става је и Аутономни женски центар који потврђује да се неретко дешава да жртве одустају од кривичног гоњења. Додају и да ту има и других разлога као што су претње насилника жртви уколико не одустане од сведочења, страх, осуда средине, покушај да се сачува породица због деце, економска зависност од насилника, емотивни однос према починиоцу насиља.
Сматрају да у средишту свих мера које се односе на заштиту од насиља морају да буду безбедност и права жртве.
Како изгледа процедура?
Насиље се пријављује полицији или јавном тужиоцу. У пракси је то најчешће полиција. Након пријаве, полиција утврђује чињенично стање и најчешће доводи у станицу особу за коју се сумња да починила кривично дело.
Из Министарства правде објашњавају да тада специјализован надлежни полицајац процењује ризик, обавља разговор са жртвом и нападачем. Додају да у року од осам сати, од када је нападач доведен у станицу, полицајац процењује да ли је било насиља у породици и изриче мере које предвиђа Закон. Након тога обавештава се и јавни тужилац.
Истраживања показују да решење лежи у обуци и сензибилитету испитивача. Напомиње се да је решење и у форензичарским интервјуима са посебно обученим службеницима, који знају на који начин да разоварају с жртвом у пријатној и безбедној атмосфери.
Из Аутономног женског центра предлажу да се виши користи статус посебног осетљивог сведока.
- Овај статус се жртви може дати у фази истраге и кривичног поступка, уколико је она посебно рањива због последица које је дело оставило по њу, њен узраст, пол, здравствено стање или неки други разлог.
У том случају, посебно обучено лице, може да саслуша жртву у одвојеној просторији, па чак и код куће, без суочавања са окривљеним, наводе у АЖЦ-у. Предлажу и да исказ жртве буде снимљен како би касније могао да се користи у току поступка, без потребе вишеструког понављања и препричавања истог догађаја и ретрауматизације жртве.
Ако трпите насиље или знате неког ко трпи насиље, позовите СОС телефон 0800 - 35 00 36
