НЕМА ТАМО НИЧЕГА ЗА МЕНЕ: У Олуји протерана са два детета, први пут дошла на помен жртвама
Годишњи помен жртвама хрватске војно-полицијске акције „Олуја“ у којој је протерано око 250.000 Срба, а више од хиљаду је убијено, прилика је за многе који су изгубили дом и породицу да виде некога од пријатеља „из старог краја“, како кажу.
Исто је и за Невенку (56) са Баније, која је у „Олуји“ побегла у Србију са два сина, свекром и свекрвом. Млађи син је тада имао осам месеци, старији две године. Идући кроз шуму и по мраку, одмах је жалила што нису могли понети ништа осим мало одеће и хране за децу. Кажу да је иза њих све остало и да то никад није прежалила.
- Отишли смо усред ноћи, а муж је остао на положају – почиње своју исповест.
ЗА СЕЋАЊЕ НА ЖРТВЕ "ОЛУЈЕ": Србија обележава дан страдања Срба у Хрватској
Годину дана након што су стигли у Србију, њени свекар и свекрва су умрли, а муж је погинуо у саобраћајној несрећи.
Ове године је први пут дошла на помен жртвама. Каже да јој много значи што су се људи окупили.
- Неке од њих видим први пут за двадесет година, а из истог смо села. Неке сам једва препознала – каже Невенка и додаје да је лепо да се окупе, али да су прилике и успомене ружне.
У стари крај је отишла први пут десет година након "Олује". Каже да тамо за њу нема ничега – кућа је опљачкана и срушена и све јој је страно.
"ВОЛЕО БИХ ДА СТЕ ТУ КАДА ДОЂЕМ С ПОСЛА": Како је десетогодишњи дечак преживео акцију "Олуја"
- Нису то више исти људи, то је сада неки други народ. Нема тамо ничега за мене.
Док су изнад колоне летеле ракете, нису знали шта их је снашло – нити куда иду, да ли ће стићи живи, нити да ли ће се икада вратити.
У избегличкој колони ка Србији, један човек је, каже Невенка умро од туге, а покопали су га успут, код Двора.
Каже да првих година ни сами нису знали како су се сналазили. Ишли су од једних до других рођака свуда по Србији и кратко се задржавали. Живећи само од социјалне помоћи, Невенка некада није имала ни за храну за децу.
Како су стално мењали место где су живели – од Јагодине до Панчева, где год су имали рођаке, којима је такође било тешко, и деца су стално мењала школе. Све док се нису скућили у Бајмоку, у Суботици.
- Било је много тешко и болно, али успела сам да ми деца заврше школу и да се запосле.
Невенки и њеној деци која су сада одрасли људи, Бајмок је једини дом. Само се плаше да се такво страдање не понови.
- Ово што је задесило наш народ не желим никоме да се никад догоди. Шта би онда било са децом, не само мојом, него свом децом света? То ме највише брине - каже Невенка док чека да после дужег времена види и свог брата на скупу.
Парастосом у Цркви светог Марка и полагањем венаца на споменик жртвама страдалим у ратовима у бившој Југославији од 1991. до 2000. године, данас је обележен Дан сећања на страдале и прогнане Србе током хрватске војно-полицијске акције "Олуја".
ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ О ОЛУЈИ: Овакву голготу доживели су Јермени, Јевреји и ми Срби од Усташа!
Након парастоса и полагања венаца, поворка је кренула у протестну шетњу поред хотела "Москва", преко Бранковог моста и до Центра "Сава".
