НИШЛИЈА (23) ГОДИНАМА МИСЛИО ДА ИМА УПАЛУ УХА: Доктори ништа нису видели, а симптоми нису престајали - кад је сазнао узрок, ОНЕСВЕСТИО се
"Доктор ми је рекао да седнем. Казао ми је да је у питању тумор. Бенигни, на главном нерву који је одговоран за слух, лице и равнотежу. Тражио сам чашу воде. Потом сам се онесвестио. Због сазнања. Постављена је сумња да је у питању вестибуларни шваном, ретка врста спорорастућег тумора у висни унутрашњег слушног канала“, прича у својој исповести младић из Ниша (23) који је око четири године трагао за дијагнозом.
Како објашњава, са 16 година осетио је прве симптоме. Појавиле су се мигрене, трнула му је рука и имао је мучнину.
- Неколико пута сам ишао код лекара у свој Дом здравља. Добио сам преглед и савет да узимам лек против болова. Нападе главобоље имао сам тада једном у три месеца. Помислио сам да није ништа страшно. Наставио сам са својим животом. До јављања проблема, уз мигрене, око левог уха пре три, четири године - прича он.
- Тада сам осећао да ми се током дана запуши лево уво, зуји ми у њему око пет минута и прође. На почетку ме није болело. Јавио сам се оториноларингологу у свом Дому здравља у Нишу. После обичног прегледа, докторка ми је рекла да је у питању накупљање церумена, односно ушне масти. Испрано ми је уво и то је било то. Ишао сам на испитања, али два, три дана после тога добијао сам исте симптоме. Потом сам рекао себи: "Океј, издвојићу новац и отићи у нишку приватну клинику на преглед. И тамошња докторка је рекла да ми се накупила ушна маст и опипала ми је врат око ува. Казала је да ми је стегнут мишић у том делу и дала ми број телефона физијатра код кога нисам отишао. Схватио сам да ми није ништа страшно јер је у питању затегнути мишић - објашњава он.
Време је пролазило, додаје он, и заборавио је на проблеме, нажалост, они су постајали све чешћи. Запушено уво, зујање, појавио се и бол. Младић се враћа у Дом здравља и добија исти третман - испирање уха.
Јака мигрена му изазивала мучнину, упућен на магнетну резонанцу
Прошле године пробудила га је јака мигрена.
- Имао сам мучнину, рука ми је била утрнута, нисам могао да видим, болела ме је глава, лоше сам се осећао. Отишао сам у Хитну помоћ у Нишу. Објаснио сам им симптоме, рекао да подсећају на мождани удар и они су ме, после првобитног слања у Дом здравља, ипак упутили у Универзитетски клинички центар у Нишу код неуролога. Тамо је урађен скенер, није показао патологију, доктор ми је прописао терапију и написао да је потребна да се уради магнетна резонанца главе, као и да нема термина за тај преглед. Потом сам се преселио у Београд - наводи овај младић.
Зујање се наставило, а лекари ништа нису видели
Како је објаснио, у Београду није успео да добије термин за магнетну резонанцу, а онда је затражио упут за ОРЛ. Поново добија исту дијагнозу и решење - ушна маст и испирање.
- Али, урађена ми је и аудиометрија. Била је тада уредна. Наставило је да ми зуји у увету, али сам одустао од свега. Нисам више знао шта да радим. Ипак, поново сам добио упут за УКЦС. Урађен ми је преглед. Казали су ми лекари да не виде ништа у мом увету. Написали су да је индикован преглед неуролога. Видео сам да не могу да закажем магнетну резонанцу - прича овај младић.
"Сазнао сам да имам тумор и онесвестио се"
Додаје да одлучује, почетком овог месеца, да оде у приватну београдску клинику на магнетну резонанцу "јер је имао нешто мало више новца, а тегобе нису престајале".
- Снимање на магнетној резонанци трајало је сат и по. Ушао сам у ординацију лекара после тога. Доктор ми је рекао да седнем и објаснио да имам тумор. Кренуо је да прича да је то бенигни. Тражио сам чашу воде. И, онесвестио се. Због сазнања. Постављена је сумња да је у питању вестибуларни шваном, ретка врста спорорастућег тумора, на главном нерву. Прави притисак на мождано стабло. На незгодном је месту јер пролазе нерви за равнотежу, слух и лице и осећај лица - објашњава он.
Потом је отишао на Одељење за гама нож Клинике за неурохирургију УКЦС где је сазнао да та врста лечења није погодна за његову врсту тумора од једног лекара, али је конзилијум донео, како тврди, позитивну одлуку.
- Тражио сам друга мишљења и сазнао да постоји вероватноћа да изгубим слух у том увету, можда добијем проблем са одржавањем равнотеже, а могу да добијем и једнострану парализу лица. У међувремену сам имао консултације са неколико страних стручњака који се баве само мојом врстом тумора, а који су изузетно ретки, до 15 особа годишње их добије. Сви сматрају да гама нож није индикован у мом случају, само класична операција, али и да би требало да одлучим када ћу да се оперишем јер могу да одуговлачим само до годину дана, уз тромесечно снимање на магнетној резонанци. Чекам још једно мишљење, па ћу видети шта ћу - закључује овај младић.
Извор: Србија Данас/Данас