Она је српска Коко Шанел: Да ли знате да је Србија била препознатљива у СВЕТУ МОДЕ захваљујући ЊОЈ! (ВИДЕО)
Моделе Мирјане Марић носиле су Јованка Броз, белгијски краљевски пар, белгијска принцеза.
Мало је познато јавности, нарочито млађим нараштајима, да смо пре неколико деценија имали модну дизајнерку која је била позната широм света. Њу су звале многе познате куће, имала је ревије широм света, њени модели су били препознатљиви и радо ношени. Може се са правом рећи да је Мирјана Марић српска Коко Шанел.
Моделе Мирјане Марић носиле су Јованка Броз, белгијски краљевски пар, белгијска принцеза, а њен бренд ТРИ М, добијао је многа домаћа и светска признања.
Модна дизајнерка Мирјана Марић рођена је у Крављу, насеље Црвени крст у Нишу, 22. маја 1938. године. Десет година касније, 1948. године, после Другог светског рата долази са породицом у Београд. Дипломирала је 1960. године на Академији за примењену уметност, одсек текстила, а затим је и магистрирала текстил и савремени костим на Уметничкој школи у Манчестеру. Од 1962. до 1964. године радила је у штампарији Текстил колор у Бабушници, а од 1964. као професор у Школи за индустријско обликовање (данас Школа за дизајн у Београду).
Како је прошла све школе, стекла сва теоријска и практична знања и искуства било је логично и да кренувши сутним корацима, крочи у свет моде. Тако су њени кораци постали све већи и већи. Остаће упамћена као жена која је увела темеље српске модне еволуције. Старији је се сећају и исто тако се сећају да је њено име било име за квалитет.
УРНЕБЕСАН ОГЛАС ИЗ НИША НАСМЕЈАО ЦЕЛУ СРБИЈУ: "Потребан физичар да ради рушења релативности" (ФОТО)
ОГЛАСИО СЕ КОМШИЈА КОЈИ ЈЕ ПРИЈАВИО ПИЈАНИСТУ ПОЛИЦИЈИ: "Ћутали смо пуних 11 година, звук је веома продоран"
ВЕЧЕРАС ПРЕД СПАВАЊЕ ОБАВЕЗНО УРАДИТЕ ОВО! Свети Архангел Михаило ће се побринути за вас и ваше ближње
Захваљујући њој, Србија, али и цела Југославија постала је позната и по моди. Година њеног успона била је 1970. када је добила статус слободног уметника. Онда се запослаила у Југоекспорту. У тој фирми је убедила руководство да мора да крене са производњом. Онда је почела да се бави и високом модом. Сарађивала је са модним кућама „Рудник“ и „Мода“.
Године 1975. и 1976. добија посебно признање од Пјера Кардена и позив да има модне ревије са њеним моделима у Француској.
Августа 2014. године, у Етнографском музеју у Београду, на изложби "Мирјана Марић: мода и дизајн", ауторке Мирјане Менковић, приказана је колекција вечерњих хаљина које је Мирјана Марић поклонила Етнографском музеју. Такође, последњу ревију имала је 1992. године.
Мирјана Марић је живела и живи моду. У свету моде остала је синоним за елеганцију и квалитет, а нас посебно радије чињеница да је била Српкиња.
Како је мода њен живот издвајамо за вас и неколико цитата модне дизајнерке Мирјане Марић, који су, такође, и својеврсна животна филозофија.
"Мода је стање душе онога ко је креира, али и онога ко је бира и носи".
"Модним креатором се, заправо, не постаје него се човек рађа са том склоношћу или без ње. Ја сам, чини ми се, имала нешто талента, нешто склоности и била сам спремна да и десетак сати дневно проведем уз своје крпице". (ТВ Новости, 1975)
"Имам енергије, можда више енергије него талента. Кад боље размислим, енергија, а не таленат, помогла ми је да опстанем". (Свијет, 1986)
"Оно што примећујем је да су девојке и жене сада много лепше него раније. Такође, различите су, без обзира на глобализацију. Људи се облаче у бојама. Када изађем у град ја видим много боја и то ми се допада јер је манифестација нашег унутрашњег оптимизма. Раније се углавном носила боја која је те сезоне била модерна, ретко нека друга".
"Данас се доста носи џинс и то је у реду ако вам пристаје. Квалитетна бела кошуља, добре џинс панталоне и у томе можете и у позориште".
"Покушала сам да из сваког материјала извучем максимум његових особина и могућности. Хтела сам да покажем да се вечерње хаљине не морају правити само од луксузних тканина као што су чипка, ламе, брокат и слично, већ и од најобичнијих материјала, којима начин обраде даје свечани карактер". (Политика, 1972)[10]
"Укус потрошача највише зависи од оних који их одевају". (Политика, 3. 10. 1976)
