ОНЕ СУ НАСЛЕДНИЦЕ ДОКТОРКЕ КИСИЋ: Завршиле медицину са просеком изнад девет, остају на Косову да раде! (ФОТО)
Јелена и Милица биле су студенткиње за понос. Ово су њихове исповести.
Јелена Шубарић-Филимоновић (27) из Звечана, и Милица Стевановић (26) из Косовске Митровице, једне су од 100 најбољих дипломаца медицинских факултета, које су у петак добиле посао, а оно што их издваја јесте што су желеле да остану да раде на Косову, где су и завршиле факултет, и та жеља им се испунила. Милица је добила посао оториноларинголога (ОРЛ) у Клиничком центру у Косовској Митровици у којем ће већ сутра обући мантил, док се Јелена одлучила за епидемиологију, и радиће у Заводу за јавно здравље, у истом граду, а почиње са радом 1. јула.
Супернова оптички интернет – твој невидљиви пријатељ сада видно бољи!
Раскошна слика барокног мајстора је 70 година чувана на тавану: Коначно добила своје место у Србији (ВИДЕО)
ПОШТЕНИ ПРОНАЛАЗАЧИ ИПАК ПОСТОЈЕ: Суботичанин чистио улице и нашао торбу пуну новца, вратио је власнику (ВИДЕО)
Обе су са Косова. Јелена је рођена у Приштини, живела је све до удаје у Доњој Гуштерици, а од 2018. је у Звечану, где је основала породицу. Пре две године, 2018., са просеком 9, 23, завршила је Интегрисане академске студије медицине, које је уписала 2012. године на Медициниском факултету Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.
Милица је рођена у Косовској Митровици и читав свој живот провела је у том граду. Након завршене Математичке гимназије уписала је 2013. године Медицински факултет Универзитета у Приштини са привременим седистем у Косовској митровици. Факултет је заврсила прва из своје генерације, већ јула 2019. године са просечном оценом 9,40. Током свих 6 година студирања, каже, стремила је томе и вредно радила и учила да бих остварила такве резултате, а увек се потајно надала да ће доћи дан, какав јој се десио у петак да буде награђена за сав труд и залагање током студија.
Када их питате, зашто медицина, Јелена открива да је често и сама себи постављала то питање, али одговор, ипак, зна. А Милица... Миличине жеље су биле усмерене другом свету.
Јелена: Волим да помажем људима, јер је то прелеп осећај, волим да истражујем непознато, имам превелику жељу за доказивањем и учењем.Такође, потичем из породице лекара, моја мама је ванредни професор на Медицинском факултету – одсек стоматологија Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.
Милица: Медицински факултет није био одувек моја жеља, морам да будем искрена. Моја велика жеља и љубав је одувек био Факултет драмских уметности, али нисам имала подршку својих најдражих и најближих људи за тај избор, која је мени увек била важна. С обзиром да сам одрастала уз лекаре, јер ми је отац стоматолог као и два старија брата, а мама је судија, од мене се очекивало да наставим неким од та два пута, али сам одлучила да мој животни пут усмерим ка медицини.
Колико сам захвална, не умем ни да опишем. Пре свега сам захвална министру Златибору Лончару који је моје колеге и мене примио као себи равне, као пријатеље и колеге, стрпљиво саслушао и испоштовао сваку нашу жељу, било је и шале и смеха, приредио нам је један незабораван дан.Захвалила бих се читавој Влади Србије као и нашем Председнику Александру Вучићу, који је подржао ову изузетну иницијативу и стао и за нас на самом почетку наше каријере када је то и најважније.
Оне су изјасниле своје мишљење о одласку из Србије
Јелена: Да одем из Србије и не баш. Желим да останем у Косовској Митровици, на свом Косову и Метохији, јер сам ту рођена, школовала се, основала породицу и сада добила посао у струци на неодређено.
Милица: Никада нисам желела да напустим Србију, нити себе видим у некој другој земљи. Не постоји баш ниједан народ сличан нама, наше животне навике и непосредност су нешто што ми увек фали ма где отпутовала. Косовска Митровица је мој град, ту сам одрасла, ту сам стекла сво образовање, ту живи моја породица, моји најдрази људи, пријатељи, ту је мој дом. Волела бих да умем да нађем речи и опишем вам какав је наш град, како ми функционишемо, како смо кроз све ове године научили да једни другима помажемо, да се допуњавамо и да ни од чега правимо нешто, да од рушевина направимо Универзитет, болницу, Дом Културе, спортске терене... Тада би вам било јасно зашто нисам тражила радно место у Београду, већ у Косовској Митровици.
Дале су и своје мишљење о здравственом систему у Србији
Јелена: Здравствени систем у Србији је добро организован, део сам тог система и наравно да ценим његов рад, Имамо добар и квалитетан кадар, који је спреман да реагује и успешно се избори у свим ситуацијама. Сматрам да се у здравствени систем треба још више инвестирати јер само јаким здравством имаћемо здраву нацију и јаку државу.
Милица: Мислим да су сви схватили на ком је нивоу наше здравство баш у овим најтежим тренуцима. Чак су и наши грађани, који дуго живе у иностранству препознали квалитет нашег здравственог система и вратили се у Србију из много развијенијих и богатијих земаља. Наравно да увек може боље и увек може више, али уз овакво залагање наше државе, уз овакве изузетне програме нашег Министарства здравља, на нама који радимо за ову земљу и њене грађане је само да се трудимо да пратимо корак са светом и оправдамо поверење које смо добили од наше Србије.