''ОНИ ЈЕЦАЈУ, ПЛАЧУ, КРЕНУ МИ СУЗЕ НА ОЧИ'' Прича Београђанке која фотографише на САХРАНАМА (ФОТО)
На сахране је позивају најчешће старији људи који не користе компјутере, а желе да слике пошаљу родбини ван земље.
- Себе сам одувек видела са фотоапаратом у рукама - каже Кристина Станисављевић Поповић.
Данас Београђанка, Кристина је одрасла у Неготину у породици фотографа. Њен отац је некада држао неколико радњи у граду познатих под именом Фото Ниџа.
Влада Србије усвојила Закључак о образовању Радне групе за превенцију и сузбијање насиља у школама
Ћерка Јелисавете Карађорђевић ШОКИРАЛА ЦЕЛУ ЗЕМЉУ! "Мама је била у вези са КЕНЕДИЈЕМ, умро је мислећи да сам МУ ДЕТЕ"
Борба СВЕТОГ НИКОЛЕ са ЂАВОЛОМ: Овако је постао заштитник морепловаца
Ради већ двадесет година, а недавно је доспела у медије јер фотографише и - сахране.
Фотографи на сахранама, међутим, нису новост - као што сада позивају њу, раније су звали и њеног оца.
- Интересовање за фотографисање сахрана постоји, али немамо прецизне податке о практиковању - потврђују из Инфоцентра ЈКП Погребне услуге.
Кристина описује детињство проведено у очевој радњи као један од најлепших периода у животу.
- Лабораторија за развијање филмова је била у кући и често сам гледала како фотографије настају - прича 43-годишња Кристина.
Њен отац је ''slikao све и свашта", како каже.
- Било је фотографија из свих сегмената живота, па и са сахрана - присећа се Кристина.
Кренувши очевим стопама, Кристина је почела да снима рођендане, мање прославе, крштења и сахране.
- Када бих сликала дечје рођендане, често бих се маскирала и говорила деци да сам тетка Петра Пана.
- То је обично пролазило код млађе деце, ови старији би ме одмах провалили - каже.
Када је почела да фотографише сахране, многи су је питали како то може да ради.
- Не могу да кажем да сам огуглала, јер је сваки пут - нови пут - објашњава Кристина.
Последњих година, све је више позива за сахране.
- Људи ме углавном контактирају преко препоруке - каже Кристина.
Зову углавном они који не живе у Србији или желе да фотографије пошаљу породици у иностранство.
- Углавном су то старији људи који не користе компјутере - каже Кристина.
Каже да нема посебних припрема за посао, али да ипак не може да каже да јој је свеједно и да је ситуација не дотиче.
Кад дође на сахрану, увек прво стави фотоапарат око врата, изјави саучешће и запали свећу.
''Потом фотографишем опело, попа и породицу".
Најтеже јој пада када поп каже породици да се опрости од покојника, те кад гробари спуштају сандук у раку.
- Они јецају, плачу... Много им је тешко. Тада ми крену сузе на очи, замути ми се поглед, али се трудим да сликам што више - каже она.
По завршетку сахране, сними још неколико фотографија.
Кристина каже да добија више похвала за рад, али и увреда, попут ''Марш, сотоно" или ''Како те није срамота, богатиш се на туђој несрећи".
- Не разумем коментаре људи који ми пишу такве гадости.
- Не можемо сви да будемо доктори, банкари и кротитељи лавова. Неко мора да фотографише сахране - закључује Кристина.
ТАЈНА ВЕЧИТЕ МЛАДОСТИ: На овој ћуприји Драгачевци решавају ПРОБЛЕМЕ МУШКОСТИ
СНИМАК КОЈИ ЈЕ УЗНЕМИРИО НОВИ САД: Човек дошао до улаза зграде само да би урадио ГРОЗНУ СТВАР (ВИДЕО)
ЧУДО НА НИКОЉДАН У ПОРОДИЦИ ПАНИЋ! Доживели трагедију пред славу, секли колач у немаштини, а сада се СВЕ МЕЊА (ФОТО)
Сви знате ко је Баја Мали Книнџа, а погледајте како му изгледају ЋЕРКЕ (ФОТО)
ЛОЗНИЧАНИН УХВАЋЕН СА 5,5 ПРОМИЛА НА БИЦИКЛУ: Разочаран сам животом, ПОПИЈЕМ НЕКОЛИКО ПИВА И ЛИТАР РАКИЈЕ
