ОПРЕЗ! Најезда смрдибуба у Србији, огласили се стручњаци: Ово никако НЕ СМЕТЕ да радите
Септембар је месец када се многи инсекти припремају за презимљавање, а последњих пар година неки од њих права су напаст. Међу најдосадније спадају смрдибубе, због чије најезде највећу муку с њима муче становници јужних падина Фрушке горе, Војводине и централне Србије.
Ови инсекти некада се крећу у групама од пар десетина, стотина па и до хиљаду јединки и све покушавају да нађу заклон од надолазеће зиме тако да људи чак не смеју да шире веш напољу и морају добро да пазе да не остављају отворена врата и прозоре јер се свуда завлаче.
- Тераса нам је препуна, свуда су се завукле, а има их зелених и неких браонкастих. Кад год скупим веш, обавезно се сакрила нека и као да вребају прилику да уђу унутра. Не прође дан да се јуримо са неком по кући - каже Београђанка Ивана И.
Запослили сте се, а нисте завршили факултет? Ево како да наставите студије уз посао
У СРБИЈУ СТИЖЕ ОТОПЉЕЊЕ! Велика промена времена за неколико дана, познато и када ће се ЗАБЕЛЕТИ
КАДА ВАМ ЗАКУЦАЈУ НА ВРАТА, МОРАТЕ ОТВОРИТИ: Уколико не испуните ову обавезу следи казна и до 50.000 ДИНАРА
На срећу, ови инсекти су потпуно безопасни по човека јер су изразити биљоједи и не преносе никакве заразе али када су у великом броју нису пријатан призор за око, а ако се осете угрожено или их згњечимо, испуштају непријатан мирис по којем су и добиле име. Према речима стручњака, смрдибубе су у ствари стенице које се налазе дуго на нашим просторима, али су проблем направиле нове врсте које су се размножиле у последњих десетак година и које немају природних непријатеља због жлезди које испуштају непријатан мирис па их животиње избегавају.
То је потврдила и проф. др Александра Коњевић, ентомолог са Департмана за фитомедицину и заштиту животне средине на Пољопривредном факултету Новосадског универзитета која каже да су овакве најезде смрдибуба о ово доба године сасвим природне јер се та врста биљоједа повлачи у урбане средине са поља на којима је завршена вршидба и берба ратарских култура као и касних сорти воћа.
Отпорна "етиопљанка"
- Поред аутохтоних врста, 2008. године код нас се појавила зелена повртна стеница пореклом из Етиопије која када дође до скраћивања фотопериода, односно скраћивања дужине дана и пада температуре, добија сигнал да треба да иде на презимљавање и мења боју у браон како би се на неки начин камуфлирала јер више нема око себе зелене вегетације где се може сакрити. Будући на њено порекло, јасно је да не подноси ниске температуре и због тога масовно мигрира у урбане средине и завлаче се у све пукотине на објектима који су грејани, делимично грејани или барем оне који нису изложени ниским температурама - објашњава проф. Коњевић.
Према њеним речима, стручњаци у почетку нису мислили да ће та врста преживети нашу климу, међутим она се врло добро прилагодила, а пажњу шире јавности привукла је 2010. и 2011. године када је направила озбиљне штете на многим повртарским и ратарским културама, првенствено узгајивачима соје, винове лозе, парадајза и паприке.
Осим поменуте врсте, у октобру 2015. године регистрована је нова инвазивна страна врста, такозвана браон мрамораста стеница пореклом из Азије, која је исто смрдибуба која се храни са преко 175 биљних врста и која се за разлику од зелене повртне стенице храни и гајеним и не гајеним биљкама.
Мраморна напада јабуке
- Ова нова врста је дошла највероватније возом, и то из Румуније, што је још један од доказа да има особину да се завлачи у тамне и мрачне просторе како би преживела. Први пут је регистрована и фотографисана на граничном прелазу Ватин код Вршца. Чули смо да је регистрована у Букурешту и вероватно је стигла возом Букурешт - Београд који је тада саобраћао те је “изашла” на граничном прелазу приликом задржавања. Потом је неколико дана касније регистрована је и у Београду а пошто није могла за тако кратко време да прелети толику удаљеност закључено је да користи превозна средства што је потврђено од стране стручњака у више европских земаља где су регистроване у урбаним срединама те су се одатле преселиле на гајене биљке где им се популација увећала - истиче саговорница.
Због повећања популације регистрована је значајна штета на ратарским и повртарским културама те је Пољопривредни факултет у Новом Саду делегиран од стране Министарства пољопривреде да спроводи посебан мониторинг ових врста и да их интензивно прати уз помоћ феромонских клопки те је констатовано да се до данас одомаћила у великом делу Србије.
Ова врста се претежно сели са плода на плод којима се храни и то претежно воћарским културама а између осталих највише страда јабука врсте гренисмит која представља касну сорту након које ови инсекти крећу у потрагу за местима где ће презимити.
- Будући да праве знатну економску штету на гајеним биљкама, развијени су и одређени инсектициди против ових стеница зато што немају природних непријатеља али проблем узгајивачима ствара чињеница да оне могу да лете те се врло лако могу преместити са поља третираног препаратима на друга која то нису и да наставе да их уништавају - подсећа проф. Коњевић.
Избегавајте инсектициде
Према њеним речима, смрдибуба је јако тешко се решити и саветује грађане да их физички одстране из станова и кућа тако што ће их избацити напоље а не прскати их одређеним препаратима.
- Треба избегавати инсектициде у становима и кућама због деце, домаћих животиња и кућних љубимаца. Једини иоле ефикасан начин заштите јесте постављање мрежа на прозоре, балконска врате и друге отворе од стана или куће. Нажалост, ни то неће дати најбоље резултате јер ће ови инсекти увек наћи начин да уђу у топло па се неретко дешава да се увлаче у кутије од ролетни и у рупе на дрвеним прозорима тако да су у принципу викендице увек најугроженије. Ипак, људи не треба да паниче јер су ови инсекти заиста безопасни и не могу ни на који начин наудити човеку и једино представљају непријатну и узнемиравајућу појаву поготово када су у великом броју - истиче наша саговорница.
Опрез – крпељи и даље активни
За разлику од стеница, које са појавом хладнијег времена одмах почињу да траже заклон, септембар и октобар представљају прави пик за по људе и животиње опасне крпеље, те се не треба опуштати.
- Крпељи су најактивнији у априлу и мају и у септембру и октобру, те људи не би требало да се опуштају већ морају и даље пазити уколико улазе у дубљу траву или се шетају нетретираним површинама а надлежне службе не би требало да престају са третманима против крпеља до краја октобра јер они могу да код људи да изазову озбиљне здравствене проблеме - упозорава проф. Коњевић.
