ОД ТВРЂАВЕ ДО ШАРЕНИЦЕ - ИСТОРИЈА У МАЛОМ: Једино на овом месту се може видети легендарна хаљина Томаније Обреновић (ФОТО/ВИДЕО)
Најзначајнија установа у Шапцу без сумње је Народни музеј ове општине.
Да би познавали један народ, да бисмо га упознали на прави начин и видели одакле потиче, како је настао, како се развијао и зашто је постао оно што јесте и какав је, морамо да познајемо његову историју и то од најстаријих до најмлађих периода.
Један од таквих градова је управо Шабац. Прва асоцијација на ову општину јесу управо његове првине, по свему и у свему, а да бисмо их схватили и разумели, морамо да познајемо саму историју града.
Тамо где се вртешка врти већ 15 година, а заљубљени уживају у љубави: Овај Трг слободе посебно је омиљен туристима! (ВИДЕО/ФОТО)
За истанчана непца сваког туристе: Кад дођете у Алибунар ово место нико не заобиђе - рај за гурмане! (ФОТО/ВИДЕО)
"КОВАЧИЧКИ ОКТОБАР" - место за сваког: Манифестација какве нема нигде другде у Србији осим у Ковачици (ВИДЕО/ФОТО)
Онолико колико је и његова историја бурна и дуга, толико и Шабац улаже у њу. Изнова и изнова прочава прошлост, дубоко сагледава све аспекте, чињенице и околности, па их нежно и с љубављу тка по одељењима једне велике, значајне установе, тка их у поставку музеја. Ово је објекат који је доступан сваком путнику намернику и пролазнику, свакој радозналој души која је жељна још једне приче, новог знања и проживљеног искуства.
Историјат
Најзначајнија установа у Шапцу без сумње је Народни музеј ове општине. Народни музеј Шапца основан је 11. јануара 1955. године.
Налази се у згради некадашње шабачке Полугимназије, која је изграђена 1857. у веома репрезентативном делу града, преко пута Владичанског двора и у близини цркве Св. апостола Петра и Павла, а Масарикова улица и данас је једна од најлепших у Шапцу јер представља прави градски времеплов.
Од усељења у зграду, 1961. године, Народни музеј Шабац полако је прилагођавао њене просторе потребама музејског рада: поставка се поступно проширивала од приземља ка спрату. Данас се у приземљу Музеја налази галеријски простор за изложбе, мултимедијална сала, као и део за комуникацију са посетиоцима, док је на спрату стална поставка, а у поткровном делу зграде су смештене канцеларије и депои.
Народни музеј Шабац истражује грађу, прикупља предмете који сведоче о животу у Шапцу и окружењу, стара се о њиховом чувању у садашњости и трајању у будућности, како би, комуницирајући сазнања до којих кроз свој рад долази, помогао грађанима да разумеју прошлост и активно учествују у дијалогу о правцима развоја друштва данас.
Главни циљ Народног музеја јесте да постане приступачна установа, отворена за стални контакт са грађанима, која ће заступати добре праксе баштињења и допринети стварању темеља за критичко разумевање прошлости и садашњости, те ће тако имати моћ да утиче на повећање квалитета живота читаве заједнице у којој делује.
Почетак рада музеја
Крајем 19. и почетком 20. века, у шабачком крају се започиње са прикупљањем предмета из прошлости. Професори Шабачке гимназије 1906. године предложили су да се овом послу приступи систематичније, те су тако током наредних година сакупљене најразноврсније старине: стари новац, оружје, етнолошки материјал, палеонтолошки налази и многи други. Сви ти предмети били су основа на којој је 1934. године формирана музејска збирка Шабачке народне књижнице и читаонице. Тада је музејска збирка садржала уметничке слике, нумизматику и археолошке налазе, као и снимке из рата. О музејској збирци нарочито је бринуо Живорад Жика Поповић, један од оснивача Шабачке читаонице, који се залагао и за отварање музеја. Збирка од преко 600 предмета преполовљена је за време Другог светског рата. Све до 1951. године музејска збирка је била у саставу Библиотеке, а тада је издвојена и смештена у две просторије приземног дела старе зграде Гимназије.
Градски музеј, као посебна установа, основан је 11. јануара 1955. године и добио право да се прошири на читаво приземље гимназијске зграде. Његова скромна поставка обухватала је археолошки, етнолошки и уметнички сегмент. Убрзо након што је назив музеја промењен - Градски је постао Народни музеј Шабац - установа је добила на коришћење читаву зграду и у обновљеном простору отворила нову сталну поставку у јуну 1963. године. Након те, уследило је обликовање још две сталне поставке - једне 1971, а друге 1989. године. Ипак, како су оне бавиле историјом околине Шапца, прва поставка која заправо говори о прошлости самог града и његових становника је садашња, отворена 2015. године под називом "Шабачки времеплов: Баштина за будућност".
Зграда у којој је Народни музеј смештен
Дом Народног музеја Шабац је зграда некадашње Полугимназије, кроз чије ходнике су стотинак година пролазили професори и ученици, преносећи знања и ширећи их ван зидова школе, по читавом граду - као што Народни музеј Шабац чини и данас.
Шабачка Полугимназија основана је 1837. године, али је тек након две деценије добила своје стално место, потпуно ново, складно здање преко пута Владичанског двора. Ујануару 1856. био је завршен предрачун за изградњу школе, а након лицитације за извођача радова, посао је поверен Карелу Шчасном. Радови су трајали од маја те године до последњих месеци 1857, када је 11. новембра зазвонило прво школско звоно у новосаграђеном објекту.
Када је основан Градски музеј (1954), додељено му је приземље да у њему започне свој рад, а од 1961. године Музеј располаже читавим објектом и стара се о њему - 1979. зграда је проглашена за заштићени споменик културе од великог значаја.
Поставка музеја
Стална поставка није само прича о историји града, она је исказ о његовом идентитету, о ономе што га је формирало кроз прошлост и о ономе што је нама данас најважније за сагледавање и разумевање града.
Стална поставка Народног музеја Шабац састоји се од неколико сегмената који покривају дуг временски период и сведоче о историји друштвеног живота у свим његовим аспектима у више хиљада година дугој традицији живљења на овим просторима: Времеплов (палеонтологија, праисторијска и античка археологија), Тврђава - симбол града (од настанка тврђаве до данас), Шабац господара Јеврема (од Јевремовог доласка у Шабац 1816), Мали Париз (школство, књижевност, привреда, фармација, друштвени живот, мода, спорт, политика, штампа, музички живот, ликовна уметност...), Страдања (Први и Други светски рат) и Шареница (духовна култура, домаћа радиност, вашар...).
Концепт поставке се углавном заснива на историјату Шапца, његовом друштвеном, културном и привредном напретку, поготово у последња два века, када су постављени темељи развоју данашњег града. Ова поставка отворена је 2015. године.
Музејски саветник Народног музеја у Шапцу Татјана Марковић објашњава да се сам зачетак музеја везује за 1934. годину у згради близу зграде, односно седишта данашњег музеја где је била Народна књижница и читаоница, а у оквиру те институције је било организовано одељење које се бавило заштитом и чувањем антиквитета од кога касније постаје Народни музеј.
- Од момента усељења у ову зграду, поставка која се сада може видети је пета по реду, а која се мењала на сваких 10 до 15 година. Последња поставка је била она која је започета поводом 150 година од постојања и оснивања Гимназије у Шапцу 1987. године, а последња која је данас активна и која се може видети састављена је и отворена за посетиоце 2015. године - објашњава Марковић и додаје:
- Поставка се састоји од шест сегмената, од Времеплова до Шаренице, преко свих историјских сегмената и оног дела који прича о томе како је Шабац некада био мали Париз, тј. када је прозван малим Паризом и делом када је Јеврем Обреновић био ту и када су многе првине о којима се данас са поносом говори, а које су започете управо од његовог времена па кроз читав 19. век.
Музејски саветник Татјана Марковић објашњава да музеј чува предмете који сами по себи крију посебну и јединствену причу, а легенда сваког предмета из музеја је двојезична, па уколико сврате странци, а музеј није у прилици да води туру на енглеском језику, они могу да све легенде прочитају и добију кратко објашњење и фактички водича кроз ову туру и уз помоћ музеја открију врло занимљиве и културно-историјске значајне чињенице о развитку Шапца у времену од краја 18. века, кроз 19. 20. век.
- Када је реч о посебностима и јединственостима музеја истичу се предмети који се везују за одређене личности, попут чакшире Стојана Чупића или лични предмети Станислава Винавера или писаћа машина коју се сам Душан Ковачевић 2015. године пред отварање сталне поставке поклонио музеју, а на којој су настали чувени наши филмови попут "Маратонаца", "Балканског шпијуна" и остали. На тај начин, те поједине личности, односно предмети који говоре о њима, говоре и о неком времену - објашњава она.
У Народном музеју у Шапцу може се видети и дивна хаљина Томаније Обреновић, супруге Јеврема Обреновића о којој причају сви врсни етнолози из наше земље и додају да такве нигде нема из разлога што је потпуно била украшена перлицама, а што је апсолутно атипично за оно време, затим, дивна балска хаљина која је настала у Бечу почетком 20. века у приватној мануфактури која постоји и дан данас, ту су и одликовања која је Шабац добио због страдања у Другом светском рату, предмети који говоре о дирљивој страни историје и емоцији у периоду Првог светског рата и многи други предмети.
- Свака сала има неку специфичну причу која је, са једне стране географски везана за ово место, док је са друге стране, ако се сагледава у неком ширем контексту, ви из тих предмета можете да исчитате готову читаву историју једног народа - рекла је Татјана Марковић, музејски саветник Народног музеја у Шапцу.
Пројекат је финансиран из буџета Града Шапца. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.