"ОТАЦ-КОЛАЦ" Овако су у Србији некада ВАСПИТАВАЛИ ДЕЦУ - нису их узимали у НАРУЧЈЕ и били су ИЗУЗЕТНО СТРОГИ
Отац је симбол патријархалне културе, заступник морала и главни чувар постојећег система вредности.
Отац као достојанствени представник традицијске културе има према деци увек дистанцу, он се с њима ретко шали, избегава исказивање нежности, те одаје утисак да је према деци емотивно хладан. Такво схватање је некада владало у српском друштву.
У Шумадији, рецимо, очеви су ретко кад (или никад) љубили своју децу. С пута им ништа нису доносили, па она нису знала ни за какву милост његову, писали су наши стручњаци који су се са историјске стране бавили породицом.
ЗАБОРАВЉЕНА ДРЕВНА СРПСКА ИМЕНА! Турски документ стар ПЕТ ВЕКОВА открива како су се ЗВАЛИ НАШИ ПРЕЦИ
СЛАВНИ СРПСКИ КОМАНДАНТ КРЕНУО НА НЕПРИЈАТЕЉСКО УПОРИШТЕ: Отишао у легенду, потомци се поносе Миланом Јовићем
"НЕКА ШВАБА УПАМТИ ОВАЈ ДАН И СРПСКО ПЛЕМЕ!" Лепотица међу СРПСКИМ СПАРТАНЦИМА, кћер СЕРДАР ЈАНКА која је СПАСИЛА ОТАЏБИНУ
Због ове очеве наглашене уздржаности и крутости у опхођењу с децом, у народу се каже: "Отац као колац". Овде ваља рећи да је очев изразито озбиљан, резервисан однос према деци пре ритуално, друштвеном улогом прописано понашање, него што је спонтано и "природно".
Према својој прописаној улози, отац у нашој традицијској култури нипошто не узима у руке мало дете, нити га облачи, љуља, храни, ретко га носи, а још ређе милује и љуби. Он не поступа тако зато што не воли своје дете, већ зато што по прописима важећим у овој култури мала деца и брига о њима спадају у тзв. женске послове, па су самим тим и нешто што је "нечисто".
Оцу, посебно оном младом, који још није стекао ауторитет у својој породици, разорно је да покаже било какву бригу или нежност према својој деци. Овакво понашање оца нарочито је изражено у крајевима са јуначком традицијом где се брижљиво негује херојски стил живота.
У Црној Гори, на пример, сва брига око деце је искључиво женски посао, те је свако брижно осећање или родитељско понашање за оца табуисано.
- Све што је у вези с малом децом за Црногорца је "срамотно" и "нечисто", чак, "погано". Ко је прави човек он пази да се ни оделом не додирне колевке - писао је Герхард Геземан, немачки слависта са почетка XX века.
Чак и ако дете плаче, а мајка није ту, отац га неће узети у руке јер га "херојска срамежљивост држи у стези". Ово "равнодушно" понашање очева према деци среће се у готово свим "западним крајевима нашег народа".
Када говоримо о табуисаном односу оца према деци, треба имати у виду да је дете за оца "недодирљиво", "нечисто" само док је мало. Када дете пређе извесну узрасну границу, тада је оцу допуштено да се њиме бави. У Скопској котлини отац не узима, због "срамоте", дете у руке све док оно не почне да пузи.
У Лици и у Дубровнику отац се бави искључиво "одраслом" децом, кажу научници који су обилазили ове крајеве. У Црној Гори, тек када дете почне да говори и да хода, отац почине да се за њега интересује, да га узима у руке и да му се обраћа. Из ових података произлази закључак да отац избегава контакт с дететом све док је оно пре-људскобиће, док још није стекло основне атрибуте човека (усправан ход и говор), тј. све док је оно у власти демона.
Тек кад дете толико одрасте да се на њега може деловати разумним средствима, путем говора, и када постане подложно моралном васпитању, тек тада на сцену ступа отац као представник патријархалног морала и започиње васпитање детета, односно обликовање његовог карактера.
Да би у дете усадио моралне норме и чврст систем вредности и правила понашања, отац мора, сматра се у патријархалној култури, да према детету у свом опхођењу буде превасходно озбиљан, достојанствен и строг. Нежан, "мекан" отац, верује се, "покварио би дете", јер би оно постало размажено. Народ ово мишљење исказује пословицом "У мека оца неваљала деца".
Важна улога оца у васпитању јесте кажњавање деце. Док мајка, бабе и деде могу бити попустљиви према деци, у нашој патријархалној култури отац мора бити строг и каткад немилосрдан. Овако прописано понашање заснива се на веровању да отац може имати морални ауторитет и с успехом контролисати дечје понашање само у случају ако га се она боје.
Пошто се деца прибојавају строгог оца, када дете не слуша, мајка се користи оцем као неком врстом "страшила" да заплаши и натера дете на послушност. Зато се често чује да мајка непослушном детету каже: "Казаћу ја оцу!" или "Ето ти иде отац!" Мајка може чак и да изрекне детету казну, али, по правилу, извршилац је отац.
Наиме, мајка ретко, чак и кад она то заслуже, бије децу, већ им само запрети: "Чекај само док ти дође отац, добићеш ти своје!" Отац се бави децом старијег узраста и то, пре свега, оном мушког пола. Син у нашој традицијској култури "природно" припада оцу који је његов главни васпитач и узор.
Ево кога НИКАКО не смете да узмете за КУМА! Многи не знају ове ствари о НАЈСВЕТИЈЕМ И НАЈЛЕПШЕМ српском обичају
АЈНШТАЈН се односио према Милеви КАО ПРЕМА СЛУШКИЊИ! Ово су невероватни захтеви које је она МОРАЛА ДА ИСПУНИ!
Легендарни АЛЕКСАНДАР Лексо САИЧИЋ у двобоју убио САМУРАЈА! Био је НЕПОБЕДИВ, а ОВАКО је завршио (ВИДЕО)
Једну од најлепших српских песама ПЕВАМО ПОГРЕШНО: Оригинални текст песме "Креће се лађа француска" је ЈОШ ТУЖНИЈИ (ВИДЕО)
МИСТЕРИОЗНИ ОБРЕНОВИЋ! Рођени брат МИЛОША ВЕЛИКОГ је био ВЕЛИКИ РАТНИК и ДИПЛОМАТА, опеван у ЧУВЕНОЈ НАРОДНОЈ ПЕСМИ
