Ова светиња је млађа сестра манастира Раваница: Црква светог Ђорђа у Ћуприји (ФОТО)

После Првог и Другог српског устанка, кад су се Карађорђеви и Милошеви устаници, уз помоћ Русије изборили за аутономију а Османлије дозволиле слободно исповедање вере и изградњу светиња, Срби су почели да цркве и манастире граде на најлепшим местима, обично у центру села и градова.

Тако је и Црква светог Ђорђа подигнута на најлепшем месту у Ћуприји, на благом узвишењу крај Мораве. Као што Саборна црква у Београду са Каламегдана стражари над ушћем Саве у Дунав, тако и светиња у Ћуприји бди над ушћем Раванице у Мораву.

Црква светог Ђорђа је не само једна од настаријих, можда и најстарија, већ и једна од најлепших грађевина у Ћуприји. Смештена у троуглу између Мораве и Раванице, представља својеврсни прелаз између модерних грађевина, које полако „притискају“ и овај град и приобаља Мораве, са једним од најлепших шеталишта у Србији. Ко крене да шета лепо уређеном обалом реке и слуша жубор воде, пут га води поред цркве.

Светиња је грађевински али и духовни мост између цивилизације и природе. Између вишеспратних бетонских и стаклених кула које показују човекову памет, али и људску моћ и похлепу и питомих обала двају река, окићених моћним раскошним крошњама и миром столетних стабала, које показују суштину човековог битисања. Заједно са манастиром Раваницом и спомен-комплексом на Иванковцу црква чини душу Ћуприје. Стубове њене духовности.

Светиња је саграђена 1834. године. Документи кажу да је „подигнута по наређењу Милоша Обреновића“ али пре ће бити да су је подигли верници, који су желели да у свом градићу, тек ослобођеном од Турака, имају лепу цркву у којој ће моћи молити се богу. И чувати успомену на јунаке са оближњег Иванковца и из других љутих бојева у којима се народ српски јуначки борио за слободу. Против варварских исламских хорди из Мале Азије.

Грађевина је једнобродна базилика, са полукружним испустима, који служе као певнице. Зидови изграђени од клесаног камена и непечене цигле су масивни, у појединим деловима цркве досежу и 120 центиметара дебљине. Занимљиво је да је олтарски свод нижи у односу на основни црквени свод.

Иконостас у потпуности од дрвета. Претпоставља се да је израђен убрзо после светиње, најкасније у четвртој деценији деветнаестог века. Али је зато, стицајем околности, Црква светог Ђорђа изнутра осликана тек 1984. године, тачно век и по после изградње, по чему је можда и рекордер међу хришћанским светињама на Балкану. Фреске су у већини дело академског сликара професора Драгомира Јашовића, који је осликао и бројне друге православне светиње у Србији и БиХ.

Пре неколико година на цркви је замењен кров и обновљена фасада.

У цркви је службовало на десетине свештеника, али је најдубљи траг оставио протојереј Томислав Ђорђевић, којег мештани Ћуприје познају једноставно као попа Тому. Осим лепог сећања верника, иза омиљеног свештеника је остала и његова збирка приповедака „Где душа, ту и реч“.

У овој цркви се 1849. године познати српски научник Јосиф Панчић венчао са Људмилом, кћерком барона Кордона. У то време Панчић је радио у Јагодини, посећивао Ћуприју и ту упознао своју животну изабраницу.