ОВЕ БРОЈКЕ СМО СВИ ЧЕКАЛИ: Познато колико људи је у Србији оболело после које вакцине и колико их је завршило у болници
Ризик да ревакцинисани три недеље после примљене дозе заврше у болници због ковида мањи је више од 50 пута него код оних који нису вакцинисани.
Могућност добијања пнеумоније је до 15 пута мања код вакцинисаних у односу на оне који су се разболели а нису добили ниједну вакцину. У болницу није примљен ниједан пацијент који је примио вакцину Фајзер или Астра Зенеку.
Медији су објавили прве прелиминарне резултате истраживања спроведеног у Србији, студије која још траје, а којом је праћено да ли се и колико вакцинисани грађани разбољевају у односу на општу популацију односно, невакцинисане. Истраживањем су обухваћени разбољевање и клиничка слика вакцинисаних и невакцинисаних грађана, учесталост пнеумоније и колико је оболелих хоспитализовано. Једноставно речено, како је вакцинација али и свака вакцина посебно - одрадила посао.
ДА ЛИ ЋЕ СУТРА КРИЗНИ ШТАБ "ПРЕЛОМИТИ" ДА СЕ ОТВОРЕ КАФИЋИ: Др Кон открио у ком смеру иде попуштање мера
МАЛИ БОРЦИ НЕ ОДУСТАЈУ: Од ковида се у Београду лечи скоро 20 ДЕЦЕ, лекари се грчевито боре за њихове животе!
НАЈНОВИЈА ПРОГНОЗА! Професор Кочовић открио ТАЧАН ДАТУМ када ћемо моћи да предахнемо, назире ли се крај пандемије? (ФОТО)
Истраживање је рађено у Крагујевцу, али се због броја обухваћених грађана може слободно сматрати репрезентативним и на нивоу целе Србије.
Подаци су из крагујевачког Дома здравља, преко ког се региструју сви вакцинисани и оболели у овом граду. Истраживањем је обухваћен период од 1. јануара до пре око две недеље, 31. марта, а у истраживање је укључено 28.630 вакцинисаних и преко 100.000 невакцинисаних.
Већ ту имамо прве најшире резултате - од невакцинисаних оболело је 8,11 одсто, а од вакцинисаних 2,03 одсто. Бројка се смањује с ревакцинацијом на 1,17 одсто, а три недеље након ревакцинације је 0,57 одсто. Ефикасност три недеље након ревакцинације је 92 одсто. Ови поприлично охрабрујући подаци настављају се и кроз анализу колико је вакцинисаних у односу на оне који нису примили вакцину добило упалу плућа или морало на болничко лечење.
Тако је од 8.272 оболела који се нису вакцинисали (8,11 одсто) пнеумонију добило 1,57 одсто, а у болницу је морало од укупног броја њих 1,23 одсто. Упалу плућа међу вакцинисанима је добило 0,56 одсто, ревакцинисаних 0,25 досто и три недеље после ревакцинације 0,11 одсто. Практично: три пута је мања вероватноћа да се добије пнеумонија само с једном дозом, шест пута мањи је ризик код ревакцине, а три недеље после ревакцинације је за 15 пута мањи него код невакцинисаних.
Колико је невакцинисаних, вакцинисаних, ревакцинисаних и грађана који су се разболели три недеље после вакцине морало у болницу?
Од броја оболелих, а који нису вакцинисани, 1,23 одсто је морало у болницу. Вакцинисаних је смештено у болницу 0,16 одсто, ревакцинисаних 0,06, а три недеље после ревакцинације свега 0,02 одсто. Прецизно: од 28.630 вакцинисаних у болницу је морало шесторо грађана који су се разболели три недеље после ревакцине.
Дејан Баскић, руководилац истраживања, професор на Медицинском факултету и специјалиста микробиологије, каже да после првих резултата истраживања нема сумње - треба ли се вакцинисати или не.
- Вакцина смањује број оболелих, тежу клиничку слику и број хоспитализованих. Да ли се неко разболео? Да јесте, али треба узети у обзир каква је била клиничка слика. Не посматрамо само број оних који су се разболели већ и колико је пацијената морало у болницу, а тај податак који је добијен необориво сведочи лакшој слици разбољевања вакцинисаних. Дакле, не треба избегавати, већ се треба вакцинисати - поручује професор Баскић.
Истраживањем су добијене и бројке за сваку вакцину коришћену у Србији.
Разлика између вакцинисаних и невакцинисаних је драстична. Када је реч о односу међу вакцинама иако има разлике у обољевању - добијању ковида - испоставило се да нема драстичне разлике у клинчкој слици.
Најмање оболелих међу вакцинисанима је код грађана који су примили Фајзер. Од укупног броја вакцинисаних ковид је добило; 2,3 одсто који су примили Астра Зенеку, 2,2 одсто кинеску вакцину, 1,8 одсто руску и 1,1 Фајзер. Пнеумонија се развила код 0,7 оних који су примили кинеску, исте вредности, 0,3 одсто, имају руска и Астра Зенека и 0,1 одсто Фајзер. У болницу је примљено 0,2 одсто грађана који су примили кинеску, 0,1 руску и ниједан пацијент који је примио Фајзер или Астра Зенеку.
Професор Баскић каже да је кинеска вакцина показала да спорије развија заштиту, руска и Астра Зенека је развијају подједнаком брзином, док је Фајзер практично најбржи.
- Али они што је најбитније јесте да све вакцине делују - каже професор Баскић.
Медији су пре неколико дана објавили и прво истраживање како која вакцина ствара антитела, а које је радио Институт за примену нуклеарне енергије (ИНЕП). Резултати ИНЕП-а и истраживање спроведено на бази података Дома здравља Крагујевац практично се подударају и употпуњавају слику о значају вакцинације. Према анализи ИНЕП-а, грађани Србије најбрже су развили имунитет на ковид вакцином Фајзер, и то две недеље након прве вакцине, за нијансу спорије Спутњиком. Кинеској вакцини треба дуже да створи антитела, посебно код старијих од 70 година и нарочито код мушкараца.
