ОДНОС ВЛАСТИ ПРЕМА ПАРАДИ ПОНОСА: Преглед догађаја од 2001.до 2015. године (ФОТО/ВИДЕО)
Овако су протекле претходне параде поноса од 2001. до 2015.године.
Парада поноса се већ годинама организује широм света, па и у главном граду Србије. Некад би била успешно реализована, некад не. Треба поменути да је 2001. године организована прва Парада поноса у време владавине ДОС-а, у Београду, али је доживела потпуни фијаско. Наредна је требала да се одржи током владавине бившег премијера Коштунице (DSS), али ни она није одржана због Мартовског погрома Срба на Косову и Метохији, 2004.године. Следећа парада је органзована за 2009. годину у време владе Мирка Цветковића и тадашње ДС већине. Међутим ни овај пут парада није одржана на договореном месту, већ испред Палате Правде, због немогућности тадашњих власти да боље обезбеде догађај. Током 2010.године парада је организована и реализована, али уз велики број повређених демонстраната и полицајаца, опет због пропуста тадашњих власти на челу са ДС-ом, у обезбеђивању града током догађаја. Током 2011. године , тадашњи председник Србије Борис Тадић није дао зелено светло за одржавање Прајда. Параде поноса током 2014. и 2015. протекле су без сукоба полиције и демонстраната и без напада на особе ЛГБТ популације током скупа.
Парада поноса 2001:
Покушај организовања прве Параде поноса у Београду која је била заказана за 30. јун 2001. године под слоганом „Има места за све“, доживела је те године фијаско. Она је организована у време када је Владом Србије управљао покојни премијер Зоран Ђинђић. На челу организације параде били су Лабрис и Gayten. Особе окупљене на Тргу Републике напала је група екстремиста. Према проценама организатора параде, том приликом је повређено више од 40 особа. У писму Министарства унутрашњих послова, Секретаријата у Београду, наведено је да је повређено 6 грађана и 8 полицајаца. Екстремисти су намеравали да нападну просторије политичке партије СДУ, али су грешком полупали прозоре приватног предузећа „Либертас“ , које се налазило у истој згради, испод просторија СДУ-а.
БЛОКАДА! Турска забранила одржавање геј параде у Истанбулу
Премда је званична реакција представника Владе изостала, у медијима су се чуле бројне реакције невладиних организација, као и истакнутих јавних личности. Такође, реаговале су бројне међународне организације које се баве заштитом људских права. Поред осуда насиља, јављали су се и хомофобични коментари.
Организација Белграде Приде је најављивала организовање друге параде поноса 2004. године. Те године је била успостављена прва Влада Војислава Коштунице. Припреме су трајале неколико месеци пре коначног отказивања параде из безбедносних разлога након ескалације насиља на Косову и Метохији и паљења цркава и манастира као и џамија у Београду и Нишу, марта 2004. Група активиста окупљених око Белгрејд прајда почела је да организује Queer Београд.
ГЕЈ ПАРАДА У БЕОГРАДУ И ОВЕ ГОДИНЕ! Шетња од Славије до Трга Републике у септембру
Поворка поноса 2009:
Друга по реду заказана парада поноса требало је да се одржи 20. септембра 2009. године. Требало је да буде одржана у време када је на челу Владе Србије био Мирко Цветковић. Одржавање параде поноса подржале су амбасаде Холандије, Шведске, Велике Британије, Норвешке и Немачке, затим Мисије УН-а и ОЕБС-а, представници министарстава и других државних установа, као и већи број јавних личности.
Од јавних личности које су међу првима подржале параду поноса били су Ана Родић, Ана Софреновић, Беби Дол, Биљана Цинцаревић, Биљана Ристић, Биљана Србљановић, Борис Дежуловић, Дејан Анастасијевић, Драгана Ћосић, Драган Бјелогрлић, Душан Макавејев, Горчин Стојановић, Христина Поповић Мијин, Иван Тасовац, Катарина Ребрача, Кебра, Лена Богдановић, Луна Лу, Маја Узелац, Милутин Петровић, Милица Томић, Јелена Карлеуша, Мирјана Карановић, Ненад Марјановић, Никола Ђуричко, Сани Армани, Сека Саблић, Индира Радић, Светлана Бојковић, Бранкица Станковић, Славимир Стојановић, Соња Вукићевић, Срђан Драгојевић, Светлана Лукић, Светлана Вуковић, Светозар Цветковић, Теофил Панчић, Владимир Арсенијевић, Жарко Требјешанин, Желимир Жилник.
СРБИЈА У ТРЕПТАЈУ ОКА: Фотографије које су обележиле 2015. годину (ФОТО)
Такође, снимљено је неколико промотивних спотова под слоганом „Љубав није да се крије, него да се поноси“ у којима су учествовали Драган Бјелогрлић, Горчин Стојановић, Христина Поповић, Никола Ђуричко, Мирјана Карановић, Беби Дол, Милутин Петровић.
Упоредо са подршком у јавности су се појавиле претње организаторима и учесницима поворке поноса. Улице Београда биле су ишаране графитима који су позивали на спречавање повоке поноса и насиље.
ДЕБАТА О ПРАВИМА ЛГБТ ОСОБА: Праг толеранције у Србији се значајно подигао
Графите који позивају на насиље, као и поруке насиља који су се јавили у медијима, републички тужилац, Слободан Радовановић је у то време оценио као „полемички тон“:
- Не можемо ми да реагујемо на натписе у медијима, ми можемо да реагујемо ако дође до неких последица из свега тога. Мислим да што се тиче медија, не видим ја ту нешто, имамо опречне ставове, то су неки полемички тонови. Дај сад да не коментаришемо то, али ајде да створимо услове да се то све заврши у реду и миру.
Тадашњи градоначелник Београда, Драган Ђилас је, међутим, изјавио да „сексуално опредељење " треба да остане „у четири зида“, али је касније кориговао своју изјаву и објаснио је да је том изјавом „изразио бојазан да ће таква манифестација изазвати реакцију оних који сваких неколико десетаина дана уништавају град“, као и „бојазан за безбедност учесника."
ОДРЖАН ТРЕЋИ МОНТЕНЕГРО ПРАЈД: Шетали градом без инцидената (ФОТО)
Један дан пре заказане поворке поноса организатори су саопштили да се поворка неће одржати. Као разлог наведено је решење Министарства унутрашњих послова којим се уредно пријављен скуп у центру града премешта на плато испред Палате Србије из безбедносних разлога. Организатори поворке су ово оценили као забрану пријављеног скупа у центру града и донели су одлуку да не одрже скуп на Ушћу. Мајда Пауча, једна од чланица организационог одбора изјавила је:
-Симболика ове манифестације свуда у свету је да се симболично прошета центром града и покаже да смо равноправни грађани. Не желимо да шетамо по некој ливади на Ушћу, то не би била Поворка поноса.“
Влада је инсистирала на томе да скуп није забрањен, већ само измештен на другу локацију.
МОНТЕНЕГРО ПРАЈД: По трећи пут Подгорицом шетају припадници ЛГБТ популације
Парада поноса 2010:
Септембра, 2010. године организатори су најавили одржавање параде поноса 10.10.2010. Према плану, окупљање је започето у парку Мањеж, одакле се поворка кретала Немањином улицом до зграде Владе Србије, а затим Улицом кнеза Милоша. Журка након поворке одржана је у СКЦ-у. Скуп су подржали председник Борис Тадић, министар полиције, Ивица Дачић, председница Скупштине, Славица Ђукић-Дејановић, а министар за људска и мањинска права, Светозар Чиплић је најавио лично присуство, као и државни секретар за људска и мањинска права, Марко Караџић, који је и 2009. године био један од најјачих гласова подршке поворци поноса.
Парада је, као што је и најављено, одржана 10. октобра 2010. године, са почетком у 10 часова у парку Мањеж у Београду, где се окупило више од 1000 учесника и учесница параде поноса. Одржана је у моменту када је премијер Србије био Мирко Цветковић, а председник Борис Тадић. Скуп је отворио шеф делегације ЕУ, Винсент Дежер. Скупу су се, поред организатора, обратили и министар за људска и мањинска права, Светозар Чиплић, шеф делегације ОЕБС-а, Димитриос Купреос и амбасадор Савета Европе у Србији, Константинос Јерокостопулос. Скупу су присуствовале личности из политичког и јавног живота, као што су Мирјана Карановић, Никола Којо, Чедомир Јовановић, Жарко Кораћ, Миљенко Дерета, Марко Караџић, Вукашин Обрадовић, Петар Антић, као и амбасадорка САД-а, Мери Ворлик.
Удовички: Успешна парада, како и доликује савременој држави
Поворка поноса, са великим транспарентом „Можемо заједно“ и бројним заставама дугиних боја, кренула је у 11:30 од парка Мањеж преко Немањине, Кнеза Милоша и Масарикове до СКЦ-а, где је организована журка, која је завршена у 13:30, раније него што је предвиђено.
Претње учесницама и учесницама параде појавиле су се након објављивања планова да се парада одржи. У претњама које су долазиле од разних екстремних организација позивало се на физички обрачун и линч учесника и учесница. Безбедност учесника и учесница параде, међу којима је било и дипломатских представника и представница, гарантовале су полицијске снаге које су у великом броју биле распоређене око места одржавања скупа и шетње.
ПАРАДА УСРЕД "МАЧО" КУЛТУРЕ: Овако су светски медији извештавали о Прајду у Београду
С друге стране, 6.500 хулигана изазвало је нереде у Београду, нападом на полицију и поједине зграде. Током немира хулигани су напали зграду Демократске странке и Социјалистичке партије Србије, зграду РТС-а, покретни мамограф, као и бројне продавнице у центру Београда, из којих је покрадена роба. Сукоб са полицијом је смирен око 14 часова. Тадашње власти нису знале како да боље организују цео догађај, па је дошло до сукоба демонстраната и полицајаца. Током нереда повређена су 132 полицајца и 25 грађана, а ухапшено је 249 особа.
"ДЕФИНИТИВНО СЕ ВРАЋАМ ПОНОВО": Ево шта ПРАЈД значи његовим учесницима (ФОТО)
Већина представника и представница Демократске странке су оценили да су немири наводно осмишљени како би се нарушио мир, стабилност и демократски поредак. Портпаролка ДС-а, Јелена Триван је покушавала да целу ситуацију лоше организације догађаја образложи оправдањем да:
-То очигледно нема никакве везе са њиховим ставом према паради. То су хулиганске банде које се понашају по истом обрасцу, било да је реч о фудбалској утакмици или идеолошком протесту. То су хулигани, а не борци за било какве моралне вредности или начела, и као такви морају да буду строго кажњени.
Министар Чиплић је у реакцији на насиље тешио тиме да је важно да је „парада успела“, чиме се показало да је „Србија слободна земља“, што је оценио и као „коначни пораз“ хулигана.
Парада поноса 2011:
Тадашњи председник Србије Борис Тадић није подржао одржавање геј параде, а премијер Србије је био Мирко Цветковић. Парада поноса је била најављена за 2. октобар 2011, али је Министарство унутрашњих послова Републике Србије, након консултација са државним врхом одлучило да се сви скупови који су најављени за 1. и 2. октобар, осим културних и спортских манифестација забране ради безбедности грађана. Такође су постојала сазнања да екстремистичке групе спремају нереде у више делова Београда и да пале зграде и аутомобиле.
НАЈЗАНИМЉИВИЈИ ДЕТАЉИ СА ПРАЈДА: Фотографије говоре више од речи! (ГАЛЕРИЈА)
Парада поноса 2014:
Организатори су саопштили да је недеља поноса одложена у мају због ванредне ситуације, а да ће бити одржана од 22. до 29. септембра 2014, а шетња градом најављена је за 28. септембар. Парада је одржана под слоганом "Људи за људе: да кажемо да смо ту и како нам је". Организатори најављују дебатни програм који ће бити посвећен јачању солидарности између ЛГБТ заједнице и других угрожених група у Србији. Центар Београда је окупирала полиција, град је био под опсадом, а полиција је легитимисала сумљива лица на улици. Тадашњи министар одбране и први потпредседник Владе Србије , Александар Вучић је поручио да приликом одржавања Параде Поноса у Београду не сме да буде насиља, јер се у Србији поштују Устав и закон! Присуствали су многобројни амбасадори, министри, политичари, редитељи. Парада поноса је безбедно протекла. Било је мањих инцидената, приведено је више од 50 људи.
РУСКА НОВИНАРКА ПИТАЛА КИРБИЈА ДА ЛИ ЈЕ ГЕЈ: Ево шта је он одговорио!
Парада поноса 2015:
Дана 11. децембра 2014. орзанизатори параде поноса су на Међународни дан људских права поднели пријаву за одржавање Недеље поноса и Параде поноса. Трајала је од 14. до 20. септембра 2015, а шетња градом је била одржана 20. септембра 2015. Парада поноса Београд постала је чланица Европског удружења организатора Прајда (ЕПОА) и светског удружења Прајд организација (ИнтерПриде). Те године је одржана по први пут и транс парада у Београду заједно са геј парадом. Парада поноса и Понос транс особа, као и традиционална шетња од владе Србије до градске скупштине, обе манифестације прошле су без инцидената, а центар града током целог дана обезбеђивале су јаке полицијске снаге. Учесници Прајда играли су уз музику са камиона који је окићен шареним балонима, дружили се, пао је први пољубац на манифестацији Транс понос, има оних који су дошли ролерима, неки бициклима, неки са децом и кућним љубимцима. Треба поменути да је Парада поноса успешно одржана у време када је премијер Србије био Александар Вучић.
