СВЕ ШТО ТРЕБАТЕ ЗНАТИ О ПАРКИНСОНОВОЈ БОЛЕСТИ: Због чега настаје, како се лечи и који су симптоми?
Од ове болести оболи велики број људи
Паркинсонова болест је прогресивни поремећај нервног система који утиче на покрете. На питање како се добија Паркинсонова болест стручњаци обично кажу да се симптоми јављају постепено, понекад је у питању једва приметан тремор у само једној руци. Знаци ове болести обично су и укоченост и спорији покрети, а стање се временом погоршава. Иако лека за Паркинсонову болест нема, а и њен узрок није сасвим познат, одређене терапије могу да помогну.
МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ ДОНЕЛО ОДЛУКУ: Ево како ће деца наредне недеље ићи у школу
"НЕ БРИНИТЕ ЗА СОЈЕВЕ, АЛИ БРИНИТЕ ЗБОГ АФРИКЕ" Огласио се Шеклер - објаснио да ли треба дизати панику и како се заштитити од мутација
СВЕ ВЕЋИ СТРАХ МЕЂУ ЉУДИМА ЗБОГ НОВОГ СОЈА КОРОНЕ: Вакцину најављују за 100 дана, а ево шта очекују наши и страни стручњаци
Који су узроци Паркинсонове болести
Код Паркинсонове болести неурони у мозгу временом пропадају или одумиру. Многи симптоми ове болести настају баш због пропадања тих нервних ћелија које иначе производе допамин. Кад ниво допамина опадне, мозак се понаша неуобичајено, што води до поремећаја покрета и других симптома Паркинсонове болести.
Узроци Паркинсонове болести нису сасвим познати, али на сајту MayoClinic издвајају неколико фактора који могу да утичу на њену појаву.
Гени – истраживачи су открили специфичне мутације гена које могу да изазову Паркинсонову болест, односно повећавају ризик за њен настанак, мада ова тврдња још није разјашњена до краја.
Окидачи из окружења – изложеност одређеним отровима може да повећа ризик од добијања Паркинсонове болести, с тим што је тај ризик мали.
Симптоми Паркинса
У раним фазама Паркинсонове болести експресија лица се смањује, руке се не њишу уз тело током хода, говор постаје отежан, с тим што се симптоми разликују од особе до особе. Сви ти симптоми се погоршавају с временом, а они рани могу да остану непримећени.
На сајту Mayo Цлиниц издвајају симптоме Паркинсонове болести, који обично прво почну на једној страни тела и на тој страни остају тежи чак и кад се знакови појаве на другој страни тела.
Тремор – дрхтање обично почиње у удовима, често у руци или прстима. Пацијенту рука неретко дрхти и кад мирује.
Успорени покрети – временом Паркинсонова болест успорава покрете, па најједноставнији задаци постају изазов. Пацијенту кораци бивају све краћи, теже устаје из столице, стопала се вуку током хода.
Згрчени мишићи – укоченост мишића може да се јави у било ком делу тела и може да буде болна и да ограничи покрете.
Поремећај држања – пацијент постаје погнут и има проблема са равнотежом.
Губитак аутоматских покрета – смањује се могућност моторичких радњи попут трептања, смејања.
Промене у говору – од Паркинсонове болести говор може да постане тиши, бржи, са замуцкивањем или отезањем.
Промене у писању – пацијенту може бити тешко да пише, те његово писање постаје ситније.
Разлика између Паркинсонове болести и паркинсонизма
За разлику од Паркинсонове болести, паркинсонизам је општи појам који се односи на групу неуролошких поремећаја који изазивају проблеме у покретима сличне онима код Паркинсонове болести, попут тремора, успорених покрета, укочености. Паркинсонизам обухвата више поремећаја од којих неки још увек немају име и дефинисане особине. Овај синдром, познат и као атипична Паркинсонова болест или Паркинсон плус, развија се брже него Паркинсонова болест и са собом носи и друге симптоме попут деменције и халуцинација, као и слабо реаговање на терапију.
Терапија за Паркинсонову болест
Лека за Паркинсонову болест нема. Ипак, одређени лекови и друге методе могу да помогну код неких симптома. И вежбање знатно помаже код ове болести. Физикална терапија и терапија говора могу да помогну код проблема са равнотежом, ходањем, гутањем, једењем, док је операција опација за неке пацијенте.
Лекови су главна компонента у третирању Паркинсонове болести.
На сајту clevelandclinic.org објашњавају како терапија помаже код Паркинсонове болести и напомињу да терапију треба да препише лекар који води пацијента.
Наиме, лекови помажу нервним ћелијама да праве допамин, подражавају ефекте допамина на мозак, блокирају ензим који уништава допамин и ублажавају неке симптоме Паркинсонове болести.
Витамини за Паркинсонову болест
Суплементи витамина и минерала познати су као средство које генерално помаже свеукупном здрављу и благостању и јачају имуносистем који нас штити од болести. Не постоје суплементи који доказано успоравају развој Паркинсонове болести, али научници истражују неке од њих како би установили како утичу на ову болест. Међу њима су коензим Q10, креатин, куркумин, витамини Ц и Е. Ипак, пре узимања било ког препарата обавезно се консултујте са својим лекаром због могућих нуспојава, пишу на сајту parkinsondesease.net.
Бања за Паркинсонову болест
У појединим бањама, међу којима су и неке у Србији, постоји и терапија за Паркинсонову болест. Наиме, верује се да лековита бањска вода, богата разним минералима, помаже код многих неуролошких обољења, па и код Паркинсонове болести. Пажња се усмерава на узрок, а потом и на третирање симптома, а терапија, у зависности од стања, траје индивидуално.
Вежбе за Паркинсонову болест
Вежбе су се показале као добар савезник у борби са Паркинсоновом болешћу, а на сају clevlandclinic.org издвајају најбоље.
Аеробне вежбе – шетање, вожња бицикла, трчање, активности у води подстичу рад кардиореспираторног система, тј. плућа и срца. Аеробик најмање три дана у недељи по 30-40 минута може да успори напредовање Паркинсонове болести.
Тренинг снаге – сопственом тежином тела или справама јачаћете мишићну масу и снагу. Тренинг снаге треба радити двапут недељно, прво са мањим бројем понављања и оптерећењем. Јачање мишића ће поправити држање тела.
Тренинг флексибилности – Истезање двапут недељно може да помогне код распона покрета, посебно истезање веће групе мишића по 30 до 60 секунди.
Тренинг баланса – овај тренинг обично комбинује претходна три вида вежбања, а може бити плес, голф, бокс без контакта, вежбе у води, таи чи, јога, пилатес.
Узнапредовала Паркинсонова болест
Дијагноза Паркинсонове болести често се доживљава као смртна пресуда. Ипак, сама по себи ова болест није фатална. Међутим, иако људи не умиру директно од Паркинсонове болести, могу да умру од компликација које она изазива. Срећом, данас је умирање од Паркинсонове болести све даље од реалности јер већина може да живи дуго, скоро као да болест и нема. Лекови и други третмани могу да ублаже симптоме и поправе квалитет живота.
На животни век са Паркинсоновом болешћу утиче више фактора, попут типа Паркинсонове болести, узраста у ком се болест јавила, доступности нези.
Корона и Паркинсонова болест
Чини се да Паркинсонова болест није посебан фактор ризика за добијање ковида 19. Ипак, показало се да ковид утиче на симптоме Паркинсонове болести. Већина пацијената с Паркинсоновом болешћу има типичне симптоме ковида, с тим што се код неких Паркинсонова болест од ковида погоршава. То захтева појачану терапију и погоршава исход лечења. И даље нема довољно података о смртности од ковида код пацијената с Паркинсоновом болешћу, с тим што су рањива група код ковида пацијенти са узнапредовалом Паркинсоновом болешћу.
