ДА ЛИ ЈЕ МОГУЋЕ? Ево због чега се трговцима више исплати да храну БАЦЕ, него да је ДОНИРАЈУ гладнима!
Када би се усвојио Закон о управљању вишковима хране којим би се, пре свега, укинуо ПДВ на донирање хране, произвођачи, дистрибутери, трговински ланци и угоститељски објекти би вишак хране донирале, а не бацали.
Донирање хране у Србији није законски дефинисано, због чега годишње око 247.000 тона хране заврши као отпад, док око пола милиона људи нема за основне потребе, те је у оквиру "Сиве књиге" једна од препорука НАЛЕД-а Министарству пољопривреде да донесе правилник којим би се омогућило донирање хране након истека рока са ознаком "најбоље употребити до", као и да се укине ПДВ на донирање хране.
Директорка Центра за унапређење животне средине Ивана Јовчић сматра да би доношење правилника омогућило брже донирање хране којој је истекао рок, али која је безбедна за исхрану, као што су, слаткиши и грицкалице, а не млеко, месо и риба који имају ознаку "употребљиво до".
Међутим, додаје она, и када би се донео тај правилник, проблем и даље представља ПДВ од 20 одсто који трговци плаћају на донирање хране.
КРИСТИНА ЈЕ ПРАВА ЈУНАКИЊА: Родила је дечака тешког 5,3 килограма и то ПРИРОДНИМ ПУТЕМ
ЖЕЉКО МИТРОВИЋ одбија сарадњу са ЦРНОМ ГОРОМ: "Поштоваћемо одлуку, али ЦЕНЗУРЕ неће бити"
Данас славимо СВЕТА ТРИ ЈЕРАРХА: Где је била свађа долази МИР, а открива се и каква ће ГОДИНА бити! (ВИДЕО)
- Трговци уколико желе да донирају храну, они на њу морају да плате ПДВ као да су је продали, тако да се њима више исплати да ту храну баце, него да је донирају - рекла је Јовчић.
Решење је, истиче Јовчић, усвајање Закона о управљању вишковима хране којим би се, пре свега, укинуо ПДВ на донирање хране, а затим, регулисало на који начин би произвођачи, дистрибутери, трговински ланци и угоститељски објекти донирали вишак хране.
Јовчић наводи да је пре пет година формирана Радна група која ради на припреми Нацрта закона о управљању вишковима хране, али Нацрт још није донет.
Прошле године је и Савет за филантропију основао Радну групу за унапређење законског оквира за донирање вишка хране.
Према речима Јовчић, највише се преговара око укидања ПДВ-а, јер постоји бојазан да би укидање ПДВ-а на донирање хране довело до злоупотребе у смислу препродавања те хране.
У Србији храну могу да донирају произвођачи, дистрибутери и трговински ланци, али не и угоститељски објекти и грађани, јер та храна нема декларацију и нико не може да гарантује да је она бактериолошки исправна и безбедна за исхрану.
Јовчић каже да у Србији у просеку једно домаћинство годишње баци око 35 килограма хране, а укупно у нашој земљи се за годину дана баци око 247.000 тона.
Претпоставља се да још толико хране бацају трговински ланци, угоститељски објекти и произвођачи.
Према подацима Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Србије, око пола милиона људи није у стању да задовољи минималне егзистенцијалне потребе и месечно троши мање од 12.045 динара.
Међутим, ни у Евопи још не постоје системска решења за донацију хране, али је ЕУ издала препоруке како би земље могле да смање бацање хране, међутим, те препоруке нису обавезујуће.
- Француска је прва земља у свету која је пре неколико година усвојила Закон о управљању вишковима хране, тако да су они почели системски тиме да се баве - указује Јовчић.
Циљевима одрживог развоја УН планирано да се до 2030. бацање хране у свету смањи за 50 одсто.
На светском нивоу, додаје Јовчић, једна трећина укупне количине хране буде бачена, а осим великог социјалног, представља и еколошки проблем.
За производњу, прераду, паковање и дистрибуцију те хране утроши се огромна количина воде и енергије, а она заврши на депонији где постаје отпад и испушта метан - гас који је штетан и утиче на климатске промене.
- Ако бисмо ту бачену храну посматрали као државу на глобалном нивоу, она би била трећа у свету по емисији гасова са ефектом стаклене баште, одмах иза Кине и Америке - указала је Јовчић.