"Пробудио сам се са тубусом у грлу, изгубио сећање" Потресна исповест Дејана (35) који је због короне био у коми
Недељу дана је био у коми
Београђанин Дејан Велимировић, који се недељама лечи од корона вируса како каже, одлучио је да подели своје тешко искуство како би апеловао на све да се више пазе и озбиљније схвате ситуацију.
- Заразио сам се 29. фебруара, а прве симптоме сам развио 5. марта. Пет дана сам имао високу температуру, а након тога и сув кашаљ. Два пута сам за то време био у дому здравља одакле су ме вратили уз дијагнозу највероватније грип. 10. марта добијам телефонски позив којим сам обавештен да је особа са којом сам 29. фебруара био у контакту Covid-19 позитивна - испричао је Дејан.
(УЖИВО) ПАНДЕМИЈА КОРОНА ВИРУСА: Месец дана ванредног стања у Србији, број заражених расте широм света (ФОТО/ВИДЕО)
ЈАК УДАР КОРОНА ВИРУСА НА НИШ, од случаја Бергамо, до оболелих у дому за старе: Велики притисак на здравство
"Нисам осетила страх, знала сам шта ми је чинити" Ћерка др Тиодоровића на првој линији фронта уз поруку оца
Београђанин Дејан Велимировић, који се недељама лечи од корона вируса. Како каже, одлучио је да подели своје тешко искуство како би апеловао на све да се више пазе и озбиљније схвате ситуацију.
- Имам 35 година и немам хроничних обољења, па желим да укажем да се тежи случајеви не догађају само старим и болесним особама. Веома смо потценили овај вирус о коме лекари готово ништа не знају и успут морају да налазе начине да обуздају инфекцију - каже он.
Како објашњава, дан након што је сазнао да је био у контату са зараженом особом примљен је на Инфективну клинику где му је одмах узет брис и где су му снимљена плућа.
- Премештен сам у изолацију да чекам резултате теста. Чекао сам дуже од 24 сата, а за то време се моје стање погоршало, те сам морао да будем стављен на кисеоник - прича Београђанин.
Он додаје да откако се разболео уопште није имао апетит и да је много повраћао.
- Доктор је одлучио да и пре резултата, на основу моје клиничке слике, започне терапију леком за ХИВ, јер је тада било познато да даје резултате. Морао сам да потпишем сагласност јер је терапија експериментална. Дочекао сам и резултат који сам и очекивао, то је да сам Covid-19 позитиван. Мирно сам прихватио ту вест мислећи да није ништа страшно и да ће терапија решити проблем. Пребачен сам на друго одељење изолације где је било много пријатније јер су собе биле у форми апартмана са својим тоалетом. Почео сам да повраћам веома често и почео сам да искашљавам крв. Веома сам се забринуо - описује он.
Велимировић додаје да је након тога пребачен на Интензивну негу.
- Забрањени телефони, значи нећу моћи да будем у контакту са спољним светом. Нисам могао да заспим јер сам се из сна одмах будио јер сам имао осећај да не дишем. Било је страшно, много ми се спавало, а нисам смео да спавам, док ми нису дали бромазепам. Тада је све било у реду, ипак је све било у глави. Следеће чега се сећам су неке ствари кроз маглу, сећам се да су доводили још људи, а затим се будим са нечим у грлу. То је био тубус помоћу ког је респиратор убацивао кисеоник у моја плућа која више нису могла самостално да дишу. Рекли су ми да сам био недељу дана у коми - каже Дејан.
Велимировић каже да је интубиран трећег дана на Интензивној нези и да има губитак памћења од два дана.
- Сатурација (засићеност крви кисеоником) у тренутку интубирања ми је пала на 75, а код здравог човека се креће у распону од 95 до 100. Када су ме пробудили и када сам постао свестан шта се догодило и да сам могао да умрем, цео живот ми је пролетео пред очима, све лоше навике, одлуке, све сам то у тренутку пожелео да променим. Било ми је јако тешко да поднесем тубус у свесном стању и пишући поруке сестрама прстом по чаршаву или на папиру сам их молио да ми то изваде. Наравно да су доктори хтели да сачекају да виде какво ми је стање, тако да су моје молбе биле узалудне. На моју велику радост, тубус ми није још дуго био у грлу, али непријатан осећај још увек није нестао. Дисао сам, нормално, сатурација нормална. И даље уз помоћ кисеоника, али могао сам да дишем - каже он.
Међутим ни након тога његова борба није завршена. Нови налаз плућа је показало да је ситуација непромењена. Речи доктора: "Мораш још да останеш", каже, натерале су му сузе на очи.
- Минимум још четири недеље боравка на Интензивној нези је била његова процена. Тада сам тамо био око две недеље. Шок - каже он и додаје да му се у наредним данима стање полако поправљало и да је заплакао када је чуо да је добро и да ускоро може на одељење изолације.
- Међутим, пролазили су дани у ишчекивању. Дани су постали недеље. А онда моја психа више није могла да поднесе константан звук монитора, светло, смрт око мене, сцене интубације, аспирације... био сам избоден најмање 150 пута јер моје вене нису могле да издрже дуже од неколико инфузија, а примао сам их по шест дневно. Сломио сам се, почео сам да параноишем да поново не могу да дишем када заспим иако ми је физичко стање било одлично, ум је био сломљен. Плакао сам. Поново бромазепами. Спавао сам неколико ноћи као беба. Било је доктора који нису хтели да препишу и тих ноћи сам се намучио. Како би се нечији аларм на монитору огласио, тако бих се будио. Оглашавао се и мој, не зато што нешто није било у реду, него су ми се често откачиле електроде за пулс. То ме је додатно траумирало. На крају су одустали да ми их враћају јер сваки пут када се огласи мој аларм, доктори и сестре су одмах долазили да провере шта није у реду. Пазили су ме, ја сам им био нада и светла тачка да нешто раде како треба, а пливају у непознатом. Нису хтели да ме пусте све док нису били сигурни да сам се потпуно опоравио - каже он.
Дејанов следећи РТГ налаз плућа је био бољи и кисеоник му је постепено смањиван. Како каже, док је јео без кисеоника сатурација није падала испод 90, што је био добар знак.
- Ипак све до краја сам био на кисеонику, са све мањом дозом, чак до те мере да сам имао осећај да лакше дишем без маске са кисеоником. Нема везе, носио сам маску. И најзад, дочекао сам и тај дан да чујем "одлазиш нам данас". Кроз неколико сати сам уз аплауз испраћен са интензивне неге и пребачен на друго одељење где коначно имам мир, тишину и мрак. Где коначно могу да комуницирам са драгим особама. Дрхтао сам од среће док сам звао моју љубав. Ушао сам у пету недељу боравка у болници. Јуче ми је узет први контролни брис и сада чекам резултате и надам се негативном налазу. Ускоро ћу кући и ништа више у мом животу неће бити исто - истиче он.
Велимировић каже да после свега за докторе, медицинске сестре и техничаре има само речи хвале.
- Ако ово читате знајте да сте били дивни и да ћу вам вечно бити захвалан - поручио им је он, и свима послао поруку:
- Будите безбедни и останите код куће и носите маску када морате да изађете или ризикујте да вам се деси исто што и мени, избор је на вама -.
ЧИТАВА ПОРОДИЦА МИ ЈЕ ЗАРАЖЕНА, ИЗОЛАЦИЈА ЈЕДИНИ СПАС: Директор КБЦ у Митровици открио са чиме се све сусрео због епидемије
МИСЛИЛИ СМО ДА КОРОНА НЕЋЕ СТИЋИ У НАШ ГРАД: Мајданпек дуго није имао вирус, све док тест преминулог није показао ИНФЕКЦИЈУ!
ДОМОВИ ЗА СТАРЕ ПОСТАЈУ ОПАСНА ЖАРИШТА ВИРУСА? Познато који градови у Србији су најугроженији
Пацијенти на Сајму ОБЕЛЕЖИЋЕ НАЈРАДОСНИЈИ ХРИШЋАНСКИ ПРАЗНИК: Ускрс уз фарбана јаја и гозбу
Пролеће се полако враћа: Температуре расту, а ево какво време нас чека за празнични викенд!
