ПРЕТИ ЛИ НАМ НОВА ОПАСНОСТ? Ево зашто судар короне и малих богиња може бити јако опасан!
У току прошле године у Србији је забележен значајан пад броја вакцинисаних против малих богиња, заушака и рубеола (MMR вакцина), што би могло озбиљно да закомпликује актуелну епидемиолошку ситуацију.
Наиме, подаци Института за јавно здравље "Батут" говоре да је у току претходне године обухват MMR вакцином у Србији износио само 88 одсто.
ЧАРЛС ПОНОВО ОДУШЕВИО СВЕ СРБЕ: Погледајте како је прославио добијање двојног држављанства! (ВИДЕО)
ЈАБЛАНИЧКИ ОКРУГ: У последњих 24 сата један нови случај заразе
"ЛИЧИЋЕ НА ШПАНСКУ ГРОЗНИЦУ..." Др Белојевић изнео црне слутње о пандемији корона вируса
Поређења ради, у 2018. години тај проценат био је 93,4 одсто. Ипак, препорука Светске здравствене организације гласи да је неопходан обухват имунизације од 95 одсто како би се створио колективни имунитет и избегла епидемија малих богиња.
Имунитет
Епидемиолог и специјалиста за имунизацију прим. др Томислав Радуловић сматра да овај пад обухвата MMR вакцином у 2019. није безначајан.
- Мале богиње спадају у болести које се најлакше преносе. Због тога је потребно више од 95 одсто вакцинисаних. За друге болести је довољан обухват и до 70 одсто да се створи колективни имунитет. У случају малих богиња тешко је створити колективни имунитет са мање од 90-95 одсто вакцинисаних - каже за др Радуловић.
Подвлачи да су мале богиње изузетно озбиљно обољење.
- На 1.000 оболелих дешава се један до два смртна случаја, док ће неколико случајева имати доживотна ментална или моторна оштећења. Између 10-15 одсто оболелих добиће гнојно запаљење средњег уха, а пет, шест одсто имаће пнеумонију, односно запаљење плућа - истиче др Радуловић.
Ипак, не очекује да ће пад броја вакцинисаних изазвати епидемију малих богиња.
- Још нема довољно инфицираних који би били окидач за епидемију. То може да се деси код неких групација где има прилично невакцинисаних, рецимо код наших Рома. Прошла епидемија је кренула тако - подсећа он.
Антивакцинални лоби
Наиме, до 2013. године број вакцинисаних MMR-om у Србији је износио више од 90 одсто, али се у наредне четири године кретао између 81-85 одсто. Због тога смо се током 2017-2018. године суочили са највећом епидемијом морбила у 21. веку.
То је била последица снажног утицаја антивакциналног лобија и бројних теорија завере које су улиле страх у кости људима и изазвале неповерење, пре свега у MMR вакцину. Ово цепиво је у примени готово 50 година, а постало је озлоглашено након довођења у везу са аутизмом.
- Последњих година у свету је урађено више стотина студија које доказују да MMR вакцина не може да доведе до аутизма. Просто, аутизам се обично открива око првог рођендана детета, а управо се прва доза MMR вакцине прима са навршеном првом годином, те се због тога повезује, али је наука то давно одбацила - напомиње др Радуловић.
Додаје да су најбоље атенуиране живе вакцине, каква је MMR, те две дозе дају готово доживотни имунитет код 97 одсто вакцинисаних.
- Онај ко је невакцинисан и дође у контакт са малим богињама не може да избегне озбиљну клиничку слику. Не вакцинишу се само она деца која имају изричите контраиндикације, пре свега имунодефицијентне особе или пак они који су алергични и показују такозвану анафилактичну реакцију на неку од компоненти вакцине.
Удружени ковид и морбиле
Епидемиолог Радуловић каже да је тешко дати одговор шта би се десило ако се дете које има мале богиње у исто време инфицира ковидом, али сигурно да би дошло до озбиљнијих компликација.
- Деца која се заразе ковид инфекцијом имају блажу клиничку слику јер што им је имуни систем добар. Међутим, мале богиње обарају имуни систем. Ако би дете имало мале богиње и деси се коинфекција са ковидом, то би вероватно довело до нових компликација. Свакако, они који имају удружене болести имаће оштећен имунитет, те ће борба бити отежана - објашњава саговорник.
Близу 6.000 оболелих и 15 умрлих
Након 20 година, први смртни исход од малих богиња у Србији забележен је у децембру 2017. године. До краја априла 2018. године пријављено је још 14 смртних исхода. Према подацима Института "Батут", од октобра 2017. до августа прошле године у Србији је регистровано 5.798 случајева малих богиња. Већина њих (94 одсто) није била вакцинисана, најмлађа оболела особа била је стара 15 дана, а најстарија је имала 71 годину.
Последњи случај малих богиња у Србији забележен је у Бору у јуну прошле године.
