ПУНО ТОГА МОЖЕ ДА ПОДАРИ СРБИЈИ: Ово је Теодора (18) из Бујановца, тек ћете чути за њу
Србија није део Европске уније и на располагању су нам стипендије за грађане ван ЕУ, које износе 3.000, 5.000 и 7.300 евра
- Ја себе сматрам патриоткињом, а бити патриоткиња значи волети своју земљу довољно и да је критикујеш и да радиш на њеном бољитку. Мрзим термин одлив мозгова. Србија је земља из које људи нормално треба да одлазе да се школују и да та знања донесу. То је нешто што ја желим да урадим. Србија треба да буде земља у коју млади желе да се врате и у којој желе да раде. Ја то желим свакако, без обзира на то у каквом стању Србија била у будућности. Отишла сам првенствено због Србије, због своје земље, да стекнем знања која овде не бих могла да стекнем и да након тога помогнем својој земљи - тако размишља млада Бујановчанка Теодора Стојилковић (18) која се са југа Србије, захваљујући стипендији, упутила на студије на престижном француском универзитету "Сциенцес По Парис" .
Теодора живи са самохраном мајком и братом. Дала је све од себе да се отисне у свет и успела да постане стипендисткиња студија међународних односа са специјализацијом у трансатлантским односима. Помучила се и постала једна од ретких која је добила пуну стипендију - тешко да би њене амбиције другачије постале стварност.
НОВИ СОЈ КОРОНЕ У СРБИЈИ ДОНЕЛА НОВОСАЂАНКА? Огласила се српска докторка
СТИДИ СЕ НЕОДГОВОРНИХ КОЈИ ДОЗВОЛИШЕ ОВУ БРУКУ! Еколошка катастрофа у срцу Србије: Траје, понавља се и не решава
ПРЕМИНУО ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ КУЛА БОБАН ДАМЈАНОВИЋ: Кобне последице саобраћајне несреће
Србија није део Европске уније и на располагању су нам стипендије за грађане ван ЕУ, које износе 3.000, 5.000 и 7.300 евра. Школарина на престижном француском Универзитету износи 10.700 евра. Теодора је испрва добила највећу стипендију, али ни то није било довољно.
- Ја у Бујановцу живим са самохраном, незапосленом мајком. Имала сам све време њену велику подршку, али ипак нисмо имали довољно средстава - објашњава Теодора чија се упорност на крају исплатила - Универзитет је, ипак, одлучио да за њу направи преседан и издвоји стипендију за целу школарину.
Пажњу им је привукла својим мотивационим писмом, у којем им је објаснила колико је тешко бавити се активизмом и борити се за једнакост у подељеној заједници попут Бујановца, тамо где живи мешовито српско-албанско становништво.
Теодора се као девојчица бавила кошарком, једна повреда ју је одвојила од спорта, али ју је истовремено погурала на терен активизма.
Тренирала је кошарку у једном мултинационалном тиму у Бујановцу и тамо, како каже, није примећивала разлике. Када је повредила колено, није више могла да тренира и тада се окренула својој заједници и почела више да примећује неке ставри против којих се треба борити.
- Приметила сам ту подељеност, која ме је свакодневно повређивала. Свакога дана пролазимо поред својих комшија, а не знамо језик један другог и не желимо да се упознамо - прича Теодора и истиче да су у таквом окружењу скрајнута била и права жена, није било подстицаја да се младе жене школују или усавршавају.
Посветила се активизму и њен рад је постао све примећенији кроз различите међународне и домаће организације и пројекте.
- Схватила сам да је то нешто што мене испуњава, и да тако могу да пружим свој допринос свету, јер кошарка више није била опција - каже Теодора.
Било је осуђивања и неразумевања, На почетку је изостала подршка и наставника и вршњака. Била је помало разочарана, али, ипак, није посустала ова некадашња ученица Медицинксе школе.
- Ти губиш време, своје време можеш да посветиш нечему другом-тако су ми говорили. Ја сам знала да је то је мени битно и да ће се то препознати - истрајна је Теодора, па је дочекала и то да они који су је на почетку осуђивали, сада подржавају њен рад.
"Сциенцес По Парис" , универзитет који похађа млада Теодора, је 2020. рангиран као други најбољи универзитет за међународне односе на свету. Ова образовна установа обједињује академско деловање и активизам у пракси.
- То је Универзитет који ме принуђава да радим на бољитку своје земље. Они од мене траже да радим пројекат који ће помоћи мојој земљи. Креирају се циљани програми који реба да буду имплементирани управо у локалним срединама из којих студенти долазе. Од мене траже и да стажирам у својој земљи током лета. Мени је тамо заиста дивно. Волим то што студирам. Одувек сам желела да студирам са људима из свих делова света, што сада јесте случај. Одувек сам желела и да учим разне језике, као што тренутно учим француски, а студирам на енглеском. Ми учимо о томе како да не направимо грешке које су се дешавале у прошлости и како можемо побољшати своју државу, то су свакодневне лекције - тако изгледају њене студије и остварење амбиција.
Истиче и да јој је драго што је препознато и то да Србија није само Београд и да може да успе и неко из мањег места.
- По први пут сам отворила прозор и за неке друге младе из Бујановца, да виде шта то значи за бољу државу и за локалну заједницу, борити се за праведније друштво. Ја сам, све док нисам отишла на овај Универзитет, мислила да је ово немогуће. Показала сам да је могуће, уз много рада - задовољна је Теодора која би требало да послужи као узор.
Каже да својим колегама са Универзитета воли да прича о Србији и да их упознаје са својом земљом. Њихово знање на ту тему, углавном, није велико.
- Углавном знају за Југославију. Ја користим сваку прилику да их боље и детаљније упознам са Србијом. То је моја земља и ја је јако волим - објашњава Теодора.
Планира да се врати у Србију, а који би то био њен посао из снова?
- Желим да се бавим побољшањем положаја жена, али бих волела да радим и у Министарству спољних послова или, на пример, у неким међународним организацијама или у Повереништву за заштиту равноправности. Мислим да бих на таквим позицијама могла да помогнем - пуно је тога што Србији може да подари Теодора. По свему судећи, о Теодори ће се тек чути…
