"РАЧУНАЊЕ ВРЕМЕНА ЈЕ ВЕШТАЧКА СТВАР" Да ли ћемо померати казаљке у 2021. години?
Зимско рачунање времена почело је у недељу 25. октобра 2020. године, као и сваке године последњег викенда у октобру, а постоје три сценарија за промену времена у 2021.
У марту 2019. године Европски парламент великом већином изјаснио се за престанак померања казаљки од 2021. године. Међутим, у Европи скоро две године касније још увек није постигнут договор о престанку померања сата и томе да ли задржати зимско или летње рачунање времена.
ГОДИНА ПРОЂЕ, АЛИ КОРОНА НИЈЕ ЈОШ УВЕК! Буран јануар пред нама: Др Петровић изјаснио се којој вакцини највише верује
ПТИЦА, КЊИГА, ЦВЕЋЕ… Шта заправо значи сваки украс на славском колачу?
КАРПОВ И КАСПАРОВ ВУКЛИ ПОТЕЗЕ У РАТУ У БИВШОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ: Да ли сте знали за највеће српско-хрватске ИГРЕ велемајстора? (ВИДЕО)
Прошле године је објављено да је Србија припремила нови закон о рачунању времена који би обезбедио да сатови буду усклађени са остатком Европе па ће вероватно како одлучи ЕУ, тако одлучити и Србија.
Било како било, лопта је у њиховом дворишту, а свакако би из практичних разлога било добро да се наша Влада поведе одлуком Европске уније.
Александар Оташевић из Астрономског друштва "Руђер Бошковић" каже да је наоптималније решење да све околне државе усвоје исти принцип рачунања времена како грађани не би морали да брину када прелазе границу и сваки пут померају сат.
Које време више погодује Србији?
- Рачунање времена је вештачка ствар, дужина обданице и ноћи су ствар природе, ми на то не можемо да утичемо променом нашег начина рачунања времена. Како год га ми рачунали време дан ће бити дугачак онолико колико је дугачак. До 1983. године смо корситили искључиво једно време, па смо се пребацили поводећи се за Европом на летње и зимско време, која је деценијама тако рачунала време и све је било у реду. До 1983. смо имали једно време оно што ми сада зовемо зимско, а то је у ствари зонско време за нашу средњеевропску часовну зону, оно природно време - објаснио је Оташевић.
Међутим, како каже, није питање струке да ли ће Србија прећи на летње рачунање времена које почиње последње недеље у марту месецу, већ је одлука о томе искључиво на Влади која ће указом донети решење, а такође и одлучити да ли ће се водити одлукама Европске Уније.
Генерално у јавности већ годинама постоји дилема у вези са тим које читање времена изабрати - зимско или летње, а Бранко Симоновић из "Астрономског друштва Руђер Бошковић" каже за Мондо да би првенствено требало истаћи да пред нама не стоји дилема, већ "трилема" - јер постоји и треће решење, сасвим равноправно са прва два.
Указно време - садашње стање
Симоновић објашњава да се од 1983. године примењује тзв. указно време које подразумева сезонску промену читања времена. У односу на основну часовну зону тзв. зимску (средњоевропску), од последње недеље у марту до последње недеље у октобру на снази је "летње" читање времена. На тај начин се боље искоришћава светли део дана у оном добу године када рано свиће.
- Ово решење подразумева да се на вештачки начин прави прекид у временском току што неповољно утиче на људе - мање или више, али извесно тај утицај постоји, Неповољни утицаји се не тичу само нашег осећаја, већ се то одражава и на бројним пољима - на сточарство, и слично (крава или коза не знају зашто им оброк касни или стиже раније). Иако је основни мотив био уштеда, у савременом добу то се показало као неосновано, чак и контрапродуктивно. Зато су све јачи гласови да се прекине са овом праксом - каже наш саговорник.
Која су решења на располагању?
имско читање времена - тзв. "зимско време"
Зимско рачунање времена у Србији почело је у ноћи између суботе, 24. и недеље, 25. октобра 2020. године, померањем часовника за један час уназад, са 3.00 на 2.00 сата и то је можда био последњи пут да померамо казаљке на један сат уназад.
- Ово читање (или "рачунање") времена је основно за нашу државу у погледу часовне зоне којој прпада. Оно је неповољно јер преспавамо велики део почетка светлог дана. Зашто је то тако? Од времена када је уведено указно време, како би се повећала продуктивност, дошло је до још једне интервенције – уведено је још једно радно време, од 9 часова тј. померено је радно време за час касније! На тај начин се донекле поништило оно због чега је било уведено указно време и ствар је непотребно замршена. Ово је важно подвући јер људи често "навијају" за ово решење али заборављају да је у међувремену оно претрпело промену, у погледу почетка радног времена, што се све скупа неповољно одразило и на употребљивост овог, зимског, читања времена - наводи Симоновић.
Летње читање времена - тзв. "летње време"
Он каже да уколико бисмо се одлучили за трајно остајање на летњем времену, на тај начин бисмо боље искористили светли део дана. Међутим, и ова солуција са собом носи неке неповољности.
- Пре свега, то подразумева измештање Србије из основне, средњо-европске, часовне зоне у суседну источноевропску. Србија се налази на граници ових зона и то само по себи не би морало да буде велики проблем, али сем што се у том погледу одвајамо од западног дела Европе такође се одвајамо и од Републике Српске, са којом имамо интересне економске и политичке везе – њој, и када би могла да бира, не би одговарало источноевропско време. Такође, током летњег читања времена подне пада около 13, а не около 12 часова - каже стручњак.
"Треће решење" или - повратак на старо
У Србији је летње рачунање времена уведено 27. марта 1983. године на основу одлуке владе тадашње Југославије, а у складу с одлуком Европске уније, пре свега ради очекиване економске користи - бољег функционисања јединственог тржишта, транспорта и комуникација, индустрије.
Симоновић појашњава да би враћање на старо, на стање од пре 1983. године, подразумевало да се остане у основној, средњоевропској ("зимској") часовној зони (где подне пада около 12 часова), али би се радно време померило један час уназад - као некад.
- Овде се обично изгуби из вида да се ово решење не разликује од летњег у том погледу, па се мисли како ће се тада устајати раније но иначе. Неће! Током летњег читања времена устајемо у 7 часова, као и зими – бар нас у то уверава часовник. Али, чињеница је да лети устајемо у 6 часова по зимском читању времена. Тако је и овде, само што смо 6 часова назвали правим именом, а не 7 што је илузија. Овај део је осетљив па се треба добро загледати над тим где се налази почетак радног дана на пешчанику за све случајеве. На тај начин, сем што остајемо у основној часовној зони, такође и повољније искоришћавамо светли део дана - налик на "летње" решење, али без илузије о томе колико је часова - закључује наш саговорник.
На крају, покушајте сами да утврдите које читање времена вам највише одговара, тако што ћете на временском пешчанику повући водоравне црте за сваки месец, од тренутка када устајете за посао, до тренутка када се вратите са њега (то је "радни дан"), а лево и десно од њега се види колико нам остаје од обданице у сваком месецу током године. На основу тога процените које читање времена Вам највише одговара.
- Наранџасто је "грађански сумрак\свитање"
- Светло плаво је "наутички сумрак\свитање"
- Тамно плаво је "астрономски сумрак\свитање"
- Сумрачно је на прелазу из наутичког и грађанског сумрака\свитања
