Републички завод за статистику открива забрињавајућу анализу морталитета у Србији: Ово су коначни резултати о животном веку нашег становништва
Детаљне анализе морталитета за Србију, које обухватају период од 2021. до 2023. године, показале су да становници Србије спадају међу оне с најкраћим животним веком у Европи.
Републички завод за статистику објавио је детаљне таблице морталитета за Србију, за период од 2021. до 2023. године које су показале да је становништво Србије међу европским земљама са најкраћим животним веком.
Просечни животни век у земљама Европске уније у 2022. години био је 80,6 година, а Србија заостаје за нешто више од 5 година.
Према анализама за период 2021. - 2023., очекивани животни век у Србији износи 74,8 година, што представља повећање од 0,3 године у поређењу са подацима из 2010. - 2011. године.
Разлика у животном веку између полова је остала иста, па жене у просеку живе 5,2 године дуже од мушкараца. Просечан животни век мушкараца износи 72,3 године, док је за жене 77,5 година. У односу на период 2010. - 2012., мушкарци су продужили живот за 0,3 године, а жене за 0,4 године. Што се тиче очекиваног трајања живота мушкараца, Србија има сличне резултате као Мађарска, док је животни век жена упоредив с резултатима из Бугарске.
Особе старости 65 година могу очекивати да ће живети још 15,2 године у просеку. Код мушкараца те старости очекивано трајање живота је 13,8 година, док жене могу рачунати на додатних 16,4 године.
Београдски регион има најповољније резултате
На регионалном нивоу постоје значајне разлике.
У Севернобанатској области, мушкарци са 65 година имају најкраћи очекивани животни век од 12,5 година, док је за жене у тој области то 15,4 године. Најдуже се живи у Златиборској области, где мушкарци са 65 година могу очекивати још 15 година живота, док жене у Београдској области предњаче са очекиваних 17,2 године. Београдски регион има најповољније резултате с просечним животним веком од 76 година, док Војводина бележи најкраћи са 74 године.
За новорођенчад, најдужи животни век се бележи у Златиборској области, са просеком од 76,5 година, док је најкраћи у Севернобанатској области - око 72,7 година.
Ове анализе представљају кључни демографски алат за истраживање смртности, али имају примену и у областима као што су епидемиологија и актуарство.
Подаци су припремљени на основу Пописа становништва из 2022. године и статистике природног кретања становништва за 2021, 2022. и 2023. годину, уз примену Бекер-Цојнерове методе.
Извор: ЕУправо Зато
