Родитељи ОПРЕЗ, АДОЛЕСЦЕНТИ су на УДАРУ ДРОГЕ: ЕВО како да се изборите са НАРКОМАНИЈОМ
Решење проблема је у превенцији и едукацији
Када родитељи напокон примете да се њихова деца чудно понашају, затварају у себе, дуго спавају, не једу, имају раширене зенице и излазе усред ноћи из куће, најчешће су већ дубоко у свету наркоманије.
Прочитајте и:
У борби против дроге кључан је утицај породице, али и пажња и правовремена реакција родитеља.
Психолог Зоран Миливојевић објашњава да младе генерације данас живе с дрогама, као што су старије генерације некада живеле уз дуван или алкохол.
- Већина људи се бар некад напила у животу, е тако је већина младих данас у неком тренутку пробала неку дрогу, најчешће марихуану или екстази. Али питање је зашто након првог пута настављају да узимају психоактивне супстанце? Заправо откривају да им дрога утиче на емоције: с њом заборављају на проблеме које имају и помаже им да се осећају пријатно. Адолесценти су посебно ризична група јер се често налазе у некој врсти тражења себе, емоционалне кризе, да ли због прихватања вршњака, школе, љубави или проблема у кући – каже Миливојевић.
Према његовим речима, најугроженији су управо они тинејџери који немају добар контакт са родитељима.
- Људи су презаузети послом како би прехранили породицу, па ту страда однос са дететом. Ако сазнате да вам се дете дрогира и почнете да вриштите и свађате се, само ћете га удаљити од себе и оно ће се онда још више приближити лошем друштву. Решење није у контроли, већ у комуникацији. Чим приметите прве знаке промене понашања код деце, одмах разговарајте са њима, сазнајте шта их мучи, то треба заједно да се превазилази. То је дуга борба, која може да траје и годину дана, али најчешће успева када је цела породица мотивисана – истиче Миливојевић и додаје да је важно да држава оснива саветовалишта и лечилишта да се родитељи деце која имају проблем са наркотицима не би осећали усамљено у својој борби.
БОЛЕСТ стигла у Србију: Две особе оболеле од грознице Западног Нила
Адвокат Небојша Милосављевић сматра да је суштина у превенцији и едукацији, које треба да спроводе родитељи, али и школе.
- Нећемо ништа променити ако повећамо казне за диловање или поседовање наркотика: у Кини је рецимо казна за то смрт, али ипак постоје такви случајеви. Полиција успешно хапси ситне дилере, док су крупни најчешће скривени. Млади морају да знају да нарочито ове нове дроге имају страшне последице и да воде у смрт. У 99 одсто случајева се онај који је узео шприц у руке није никад излечио. Први пут се дрога узима да ти буде лепо, а сваки следећи пут је да вам не буде лоше. Размислите да ли хоћете тај живот да живите – апелује Милосављевић.