ШАБАЧКА ТВРЂАВА: Симбол града, чувар традиције и споменик културе
Традиција - Најдубље укорењени део нашег културног наслеђа, кроз векове пажљиво чуван и преношен с колена на колено, да се не би запоставило или заборавио. Она нас повезује са прецима и усто време представља наше наслеђе за оне који долазе после нас. Негована кроз предања, ритуале и обичаје, само наша и ничија више, јединствена и величанствена, без ње нема нити нас, нити нашег националног идентитета.
Неми шестогодишњи сведок судбине једног града издржао је зуб времена и данас у културном животу свог града има изузетно значајну улогу.
ШАБАЧКА ЦРКВА СВЕТИХ АПОСТОЛА ПЕТРА И ПАВЛА: Богомоља, уточиште и симбол страдања српскога народа
ШАБАЧКИ ВАШАР: Мала Госпоијина, луна парк, бувља пијаца, печење, музика и гарантовано добар провод
ШАБАЧКИ НАРОДНИ МУЗЕЈ: Учитељ историје, промотер уметности и чувар културне баштине
На десној обали реке Саве, на месту данашњег града Шапца, пре шест векова, лежао је град. Име града беше Заслон, како се помињало у старим дубровачким списима. Турци освојише град 1470. године и овде ће почиње пет и по векова градске ратне историје.
1471. године, град ће бити реновиран по налогу турског великаша Исе бега Исаковића, који је, препознавши његов потенцијал у виду стратешког положаја и чврстине, закључио да ће он представљати важно турско упориште у ратовима који долазе. Новом утврђењу он даде име Бигир Делен, а као што је и претпоставио искусни бег, тврђава стварно беше важни фактор у турској борби са Угарима.
Ипак, шест година турско утврђење остало је турско. Угарски краљ Матија Корвин лично водио је напад на утврђење, а знајући све о његовом положају и квалитетима, одредио је да су најбоље шансе за њено освајање биле ако се нападне с реке. Тако и беше. Угари освајају утврђење, које ће под њиховим окриљем остати све до 1521. године. Управо у овом периоду први пут ће се споменути име Шабац, у списима угарског дворског историчара Антонија Бонфинија.
Након овог периода угарског господарења градом, у свом налету и напону снаге, Турци ће повратити ово утврђење под своје крило, а овом приликом побиће сваку душу, која се у том тренутку нашла међу зидинама. Како би се постарали да ово утврђење од огромног стратешког значаја више никад не би пало у руке противника, султан Сулејман Величанствени лично наредиће ојачавање постојећих зидина и њихову надоградњу. Овом приликом је саграђен и понтонски мост преко Саве.
Тврђава ипак неће дуго остати у Турским рукама, а све до Првог српског устанка она ће мењати господара и бити час под турском, час под угарском/аутријском влашћу. Управо ће на једној карти из овог периода последњи пут бити уцртано име Заслон. Након ове мапе, на свим новим картама наћи ће се ново име - Шабац.
1807. године, Карађорђеви устаници освојиће Шабац и ово ће бити први пут у писаној историји да је овај град пао под српску власт. Ипак, након само шест година, Турци ће повратити ово утврђење, које ће под њиховом чизмом остати наредне 54 године, до 22. априла 1967. године, када ће последњи представници османског царства предати кључеве града пешадијском капетану српске војске, Лазару Цукићу, који је том приликом известио: “...Турска војска у 10 сати кренула се. Све је на миру свршено”.
Данашњи изглед тврђаве, која свакако јесте један од најпрепознатљивијих симбола града Шапца и споменик културе од великог значаја, представља остатке утврђења сазиданог половином осамнаестог века. Трагова о ранијим утврђењима на том локалитету готово да нема, а судбини зидина није у прилог ишла ни новонастала ситуација на европском континенту у првој половини двадесетог века, где ће је већ првог дана Првог светског рата, Аутстро-Угарска бомбардовањем сравнити са земљом. У Другом светском рату, преостале зидине биће део нацистичког логора, кроз који је прошла већина људи која се у том периоду нашла на територији данашњег Мачванског округа.
Данас, обновљена и реновирана, у прелепом природном окружењу реке и зелене равнице, представља незаобилазну туристичку атракцију за свакога кога пут нанесе у правцу Шапца, али место за састајање и релаксацију свих Шапчана, који је редовно обилазе и у њеним зидинама траже мир и хлад. Поред тога, тврђава је и популарни локалитет организатора фестивала, концерата и других манифестација, која сама по себи служи као реклама за сваки догађај који се у њој одвија.
Пројекат је финансиран из буџета Града Шабац. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
