Севали мачеви и летеле стреле: Огроман број туриста на витешком турниру у Деспотовцу (ФОТО/ВИДЕО)

Ове године на фестивал близини Деспотовца дошли су учесници из двадесет земаља. Упркос великој количини оружја и мноштву људи на релативно малом простору, није било ни једне непријатне ситуације.

Није лако покренути се са мртве тачке. Савремени начин живота иступио нам је чула и снизио норме части. Политички притисак и засићење лошим вестима, црпу енергију и чине да заборавимо ко смо и од које лозе потичемо, док поново не чујемо звук. Звук који је вапај и зов истовремено. Манасија нас поново зове. На место неисцрпне инспирације и прочишћења, на место где се учи како се постаје витез.

Последњег викенда августа лета господњег 2018, по четврти пут одржан је витешки фестивал "Јуст Оут". У граду Деспотовцу поред реке Ресаве, подно монументалних зидина које окружују манастир Манасију, настала је прича која од самог почетка зрачи посебним светлом. Од када је Деспот Стефан Лазаревић основао манастир у 15. веку, он и његове зидине стоје као светионик наде и моћи, енергије и правде. Прошло је шест стотина година како је манастир саграђен, прохујало је небројено сукоба и освајача, али он и даље поносно стоји. Никада веће у својој слави, ово место покајнички скромно али поносно беседи причу о части и поштењу, храбрости, мудрости и визионарству и чека своје ђаке које учи овим вредностима пуних шест векова.

"Јуст Оут" је сада већ традиционална манифестација која прогресивно расте из године у годину, досегавши и своје крајње капацитете. Јер, велика ливада на благој падини на којој сваке године ниче витешко село, постаје тесна од све већег броја учесника, који су нам овога пута дошли из 20 земаља. Француска, Белгија, Аустрија, Немачка, Шведска, Норвешка, Мађарска, Словенија, Хрватска, Македонија, Русија, Молдавија, Румунија, Бугарска, Иран само су неке од њих.

У петак рано изјутра дигле су се куполе шатора и завијориле заставе држава са заставама витешких дружина и њиховим грбовима. Оживело је витешко село, са свих страна чују се језици и дијалекти наших гостију и ужурбано се спрема за велики догађај. Полирају се оклопи, мачеви, секире, буздовани. Испробавају бичеви, лукови, копља и самострели. Донешене су читаве поставке шатора са намештајем, таписеријама, приборима за јело и писање, исповедаоницама, крзненим покривачима, средњевековним играма. Постављају се сошке за оружје, чује се алат, наковањ и чекић, примитивно тоцило и струг за дрво на ножни погон. Чује се и грнчарски точак, везу се платна, сликају слике. На неколико места већ је упаљена ватра и кува се неки од специјалитета из прошлих времена.

Свака земља донела је своје обичаје, оружје, дошла да покаже своје тактике и вештине али и да подели све то са другима, научи како то други раде и такмичи се у рингу са својим витезовима. Скоро 600 учесника дошло је да види колико су добри, упозна Србију и њене обичаје и ужива у лепоти манастира окруженог столетним шумама поред бистре Ресаве.

Фестивал је отворен свечано на великој бини са великим видео-бимом, још један видео-бим постављен је недалеко од улаза у манастир, како би огроман број људи који нису могли да стану и виде програм код главне бине, могли да га прате одатле. Шпалир витезова 20 земаља учесника продефиловао је на великој арени испред бине. Овације и најава били су величанствени. Програм на бини увек је интересантан: од плеса и музике, плеса са ватром до кореографије борбе и плеса, а борбе ватреним бичем и мачевима су увек атракција за себе. Могле су да се виде тактике и вештина борбе витезова као и невероватне масовне борбе, где се од звука судара челиног оружја и оклопа најежи кожа. Пуштањем светлећих лампиона у небо као порука мира, спектакуларно је завршен програм прве вечери.

Програм за децу (и одрасле) је био одличан, од вожње кануом по Ресави, до стреличарског дворишта, где су наши "Бели Орлови" неуморно радили, а деца и одрасли имали прилику да пробају прави лук и стрелу. Поред њих у наставку стреличарског дворишта била је моја дружина "Ф.Л. Archery", која је радила обуку у руковању луком и стрелом за децу и одрасле, у трајању од 20 минута, те су овде сви заинтересовани могли правилно и безбедно да науче основе стреличарства. По први пут овде су могле да се гађају 3Д мете (гумене фигуре зеца и фазана), а судећи по посетиоцима ово је био пун погодак.

Био је постављен и требушет (многи су га називали катапултом, но разлике су велике, али то је нека друга тема), који је прорадио у шпицу посете, како би што више народа могло да посматра ово, за данашње појмове примитивно, али нимало наивно оруђе. Требушет је флаше од две литре и камење од неколико колограма избацивао преко 100 метара у даљ. Поред њега било је стрелиште где су момци из "Реда змаја" (удружење из Грачанице) обучавали људе у гађању секиром и копљем у мете од дрвених блокова специјално направљених за ту прилику.

Један од спонзора поред Министарства спорта и трговине била је Комерцијална банка, која је за децу организовала школу цртања са наградама, "Бели Орлови" организовали су арене за борбе малих витезова. Мачеви и штитови од дрвета и картона заштићени сунђерима и пенастим материјалом били су наоружање будућих витезова, а борбе су биле као и праве, један на један, три на три и пет на пет.

У селу обилазећи шаторе, могле су да се пробају десетине средњевековних друштвених игара. Како одличних мозгалица, тако и простијих забавних игара. Јахање коња била је још једна од атракција. Понуда хране и пића била је одлична. Неколико ресторана на отвореном служили су хиљаде људи, фрижидери са пићем били су на неколико места као и славине са пијаћом водом, којих је овога пута било још више.

Када имате толики проток људи у релативно мало времена (подаци кажу да је било преко 100.000 људи за три дана) није лако све идеално организовати. Многе ствари су непредвидиве и решавају се у ходу али неке и нису толико тешке за предвидети.

Наравно осврнућу се и на неколико лоших страна. У кампу је било премало туш кабина, само три на онолики број људи, то је занемариво. Посећеност дефинитивно прераста почетне поставке. Покретни тоалети су били неуредни и мало их је постављено. Други дан могло је да се види и разбацано смеће, за шта су одговорниш посетиоци јер је било постављено неколико контејнера и канти. Али све то је занемариво јер на фестивалу није било ниједног инцидента, повреде посетилаца или неке друге потенцијално опасне ситуације. Не заборавите, много је оружја и људи на једном месту било и хвала Богу није било ни једне непријатне ситуације.

Ко год је био на фестивалу није могао да остане равнодушан на поглед преко витешког села до монументалних зидина манастира. Тај призор остаје урезан у сећање, а сам манастир је оаза мира. Улазак у круг утврђења потпуно вас изолује од буке, свечана тишина говори много више него што човек очекује. Дубоко поштовање видљиво на лицима странаца који посећују манастир и цркву Свете Тројице, опомињу да увидимо колико богатство имамо и колико морамо да будемо бољи да их витешки сачувамо за будућа поколења. Поздрав свим витезовима до следећег фестивала "Јуст Оут"!!!