СЛАВИМО МИХОЉДАН: Ове ствари данас НИ СЛУЧАЈНО не смете радити!

Српска православна црква 12. октобра обележава празник светитеља и великог подвижника хришћанске вере Кирјака Отшелника који је у народу познат и као Михољдан, везан за смену лета и јесени.

СТУБ ХРИШЋАНСТВА

Свети Кирјак је рођен у Коринту крајем четвртог века и за живота је сматран стубом хришћанства и узором монашких врлина.

Читајући Свето писмо, веома рано је почео да се диви устројству спасења људског рода, а жеља за духовним животом одвела га је у Јерусалим, где је ступио у манастир и добио почетна упутства о монашком животу. Боравио је у више манастира где се, посветивши се хришћанској вери, борио против јереси.

Тропар (глас 1):

Пустињиј житељ и в тјалеси ангел, и чудотворец показалсја јеси богоносе оче наш Киријаче; постом, бденијем, молитвоју небеснаја дарованија пријим, исцјељајеши недужнија и души вјероју притекајушчих к тебје. Слава давшему тебје крјепост, слава вјенчавшему тја, слава дјејствујушчему тобоју всјем исцјељенија.

Предање каже да је био крупан и снажан човек, иако је цео живот провео у строгом посту. Пред крај живота боравио је у монашкој породици Светог Харитона, где су монаси јели једанпут дневно и то по заласку сунца.

Кирјака су монаси поштовали као исцелитеља и утешитеља болесних и невољних. Поживео је 109 година и упокојио се 557. у пустињи где је провео старост и последње године живота.

У православном календару се на овај празник помиње и освештање базилике Светог Михаила у околини Рима, што је и објашњење за назив празника.

НАРОДНА ВЕРОВАЊА

Према народном веровању, после Михољдана наступа права јесен која је календарски већ увелико почела. Октобарски топли дани везани за овај народни и верски празник познати су као Михољско лето.

Према народном веровању, људи на Михољдан не треба да обављају кућне послове, чишћење, спремање и слично.

Ово веровање се усталило у народу због тога што треба прво позавршавати све послове напољу који не могу да чекају зиму и хладноћу.

Постоји и веровање да се на Михољдан не треба венчавати, а утемељено је на томе да сватови не би могли да окупе госте јер су сви заузети другим пословима за припрему за зиму.