СЛАВИМО СРЕТЕЊЕ ГОСПОДЊЕ: Данас се време прелама, живот девојака решава, а један обичај важи за све (ВИДЕО)
Српска православна црква и њени верници данас славе Сретење Господње - успомену на дан када је Богородица први пут увела у храм новорођеног Христа да га посвети Богу.
Сретење је празник од суштинске важности за хришћанство и његово значење указује на први сусрет Спаситеља са људима.
СВАКИ ПУТ КАД ТО ИЗГОВОРИТЕ НЕКОМ - ПРАВИТЕ ГРЕШКУ! Пропуст у српском језику који изазива "бес" многих (ФОТО)
КАКО ЈЕ КОРОНА ОДНЕЛА ОБИЧАН ГРИП У ЗАБОРАВ? Познато зашто је ове зиме скоро потпуно нестао
"УСПЕО САМ!" Мештанин Јабуке добио СТАН У БЕОГРАДУ: Послао вртоглав број коверата
Честа слава у српском народу
Сретење се слави од времена цара Јустинијана, када је епидемија куге односила и до 5.000 живота дневно, а земљотрес у Антиохији оставио за собом велику пустош.
Слава Сретења веома је честа у српском народу, који за овај празник везује своју традицију и обичаје.
Дан Сретења 1804. године пресудан је за историју српског народа, јер је тог дана Крађорђе Петровић подигао у Орашцу Први српски устанак.
Први сусрет Бога и човека под сводовима јерусалимског храма и сретење новорођеног Месије кога је у наручје примио праведни старац, познат као свети Симеон Богоносац, слави се увек четрдесетог дана по Божићу.
Према канону СПЦ, сврстан је у ред Господњих, али и Богородичних празника, јер се на тај дан истовремено велича чистота Богородице коју је, како каже предање, првосвештеник Захарија, отац Јована Крститеља, увео у јерусалимски храм на место одређено за девојке.
Сретење Господње је један од најсвечанијих догађа и на литургији, у једној од најлепших православних молитви, изговарају се речи праведног Богоносца које изговара са Богомладенцем у наручју – "Отпусти сад раба твојега Господе, јер видеше очи моје спасење твоје..."
Овај догађај из живота цркве описан је у четворојеванђељима где се међу сведоцима помиње и Ана, кћи Фануилова, која је присуствовала Сретењу Господњем, и потом објавила становницима Јерусалима да је "коначно стигао онај који је одавно најављиван и очекиван".
Предање даље каже да су фарисеји обавестили цара Ирода о догађају у јерусламском храму. Уверен да је то нови цар кога су најавили пророци са Истока, Ирод је наредио да убију Исуса.
Међутим, према упутству Анђела Божјег, божанска породица је већ била на путу за Мисир.
НАРОДНО ВЕРОВАЊЕ
Постоји веровање да се на Сретење срећу зима и лето. Ако на Сретење осване сунчан дан, а медведи уплашени од сопствене сенке врате се у зимски сан, верује се да ће зима потрајати још шест недеља. Сличан обичај је постојао и другде у Европи, у немачким земљама је укључивао јазавца. Од немачких досељеника у Пенсилванији потиче Дан мрмота у вароши Панксатони. само што је датум 2. фебруар, што је Сретење по новом календару, а животиња је мрмот.
Један од обичаја је и да се на Сретење Господње обавезно пале свеће, јер се верује да пламен свеће кућу штити од грома и других несрећа, али и да има чаробну моћ.
Најзанимљивије од сретењских веровања јесте да младе девојке треба да пазе данас кога ће прво ујутру срести, јер ће им младожења баш такав бити по изгледу и карактеру.
Пре Другог светског рата ово је била слава Удружења четника.
