ВЕРНИЦИ СЛАВЕ ВЕЛИКИ ПРАЗНИК! Верује се да ОВА МОЛИТВА доноси срећу, здравље и благостање у кућу, обавезно је прочитајте
Српска православна црква и верници данас прослављају Светог Григорија Богослова.
Рођен у Назианзу од оца Јелина и мајке хришћанке. Пре крштења учио се у Атини заједно са Василијем Великим и Јулијаном Одступником. Често је прорицао Јулијану да ће бити одступник од вере и гонитељ цркве, што се и збило.
"ХРВАТСКА ПОЛИЦИЈА МОРА ПОНОВО У СРБИЈУ, ОВО ЈЕ СТРАШАН СЛУЧАЈ" Огласио се АМБАСАДОР ХРВАТСКЕ
НЕСТАО ДЕКА РАДИВОЈЕ У НАСЕЉУ ВИШЊИЦА: На себи је имао плави џемпер и карирану кошуљу
ХОР ИЗ ДР КОНГА ПЕВА "ОЈ МОРАВО" И "МАРШ НА ДРИНУ"! Погледајте како звуче припреме уочи Дана државности! (ВИДЕО)
На Григорија је нарочито много утицала добра му мајка Нона. Када заврши своје учење, Григорије се крсти. Свети Василије рукоположио га је за епископа сасимског, а цар Теодосије Велики ускоро га позове на упражњени престо архиепископа цариградског. Саставио је многобројна дела, од којих су му најславнија она из Богословља, због чега је и назван Богословом.
Нарочито је знаменито по дубини његово дело Беседе о Светој Тројици.
Писао је против јеретика Македонија, који је криво учио о Духу Светоме (као да је Дух створење Божје), и против Аполинарија, који је криво учио, као да Христос није имао човечје душе, него да му је божанство било место душе. Писао је такође и против цара Јулијана Одступника, свог некадашњег школског друга.
Тропар (глас 1):
Пастирска свирала богословља твога, говорничке победи трубе, јер као да је из дубине духа тражена, приложи се доброти твога гласа: Зато моли Христа Бога, оче Григорије, да спасе душе наше.
Када на Сабору 381. године, наста расправа око његовог избора за архиепископа, он се повуче сам, изјавивши: "Не могу нас лишити Бога они који нас лишавају престола".
Затим напусти Цариград, оде у Назијанз, и тамо је живео до смрти у повучености, молитви и писању корисних књига. Иако је целог живота био слабог здравља, ипак је доживео осамдесету годину.
Мошти су му касније пренете у Рим, а глава му се налази у Успенском собору у Москви. Важи за велико и дивно светло цркве православне, како по кротости и чистоти карактера тако и по ненадмашној дубини ума. Упокојио се 390. године (в. 30. јануар).
